Slab izvoz doveo je do pada tražnje za pšenicom u Srbiji. Do naglog preokreta, prema objašnjenju stručnjaka, došlo je jer veliki kupci ne žure sa nabavkama i koriste tendenciju snižavanja cena pšenice koja i dalje traje bez prognoza šta bi se moglo očekivati.
Osnovni uzrok je manji izvoz pšenice iz Srbije, što je dovelo do pada cene žita koje obično u ovom periodu godine poskupljuje, kaže Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije”. Pšenica je na berzi koštala 17,20 dinara ( bez PDV-a), što je za oko šest dinara manje u odnosu na cenu iz juna (koja je bila na petogodišnjem maksimumu) i potpuno neočekivano za proizvođače. Praktično, cena je ista kao početkom jula i prva početna ponuda za ovogodišnji rod.
– Očekivalo se da će cene rasti, ali to se nije dogodilo. Ponuda je prevelika, znatno veća od tražnje zbog drastičnog pada izvoza. Prošle godine u julu i avgustu, neposredno posle žetve, izvoz pšenice iz Srbije bio je 400.000 tona a ove svega oko 60.000 tona. Izvoz preko dunavskih luka u Konstancu je minimalan i nezahvalno je predviđati šta će se dalje događati – istakao je Šajatović.
On smatra da je svemu doprinela „prevelika cena pšenice u jednom trenutku”.
Kad je reč o brašnu, on kaže da je mesečni izvoz u julu i avgustu bio na nivou prošlogodišnjeg proseka, ali da plasman na okolna tržišta u poslednje dve godine beleži pad. Na pitanje kakav je kvalitet pšenice ovogodišnjeg roda, Šajatović ističe da su negativni uticaji klimatskih promena postali realnost u Srbiji. Kako je rekao, prinos je smanjen, a u delovima zemlje pojavio se mikotoksin fuzarijum, što utiče na pad kvaliteta i povećava troškove u ovoj industriji. On smatra da je za Srbiju najvažnije da radi na podizanju kvaliteta žita i ističe da je pored svih problema naša zemlja i dalje najveći izvoznik pšenice i brašna u CEFTA regionu.
– Neozbiljno je kada govore da ćemo imati dovoljno pšenice za domaće potrebe, jer Srbija, sa ovim potencijalom, treba da bude izvozno orijentisana – kaže sagovornik „Politike“ i ističe da je ovo udruženje i ranije, dok su podsticaji bili veći, predlagalo da subvencije treba da budu uslovljene sejanjem deklarisanog sortnog semena, ali da niko do sada nije pokrenuo to pitanje.
U međuvremenu, kaže, subvencije za ratare su značajno smanjene, pa više ni ne krivi seljake što seju pšenicu „sa tavana”.
– Proizvođači i izvoznici se teško nose sa konkurencijom na inostranom tržištu, jer oni imaju neuporedivo veće podsticaje po hektaru. Zato proizvođači gledaju da smanje troškove koliko god mogu. Još imamo i dobre prinose, ali kvalitet opada – kaže Zdravko Šajatović.
Izvor: Politika:
Foto: Pixabay
