Obilne padavine uticale su na to da u Zapadno-bačkom okrugu do sada bude požnjeveno svega 50 odsto zasejanih površina. Kišu su dobro podnele povrtarske kulture, ali stručnjaci savetuju kontrolu povrtnjaka.
Na teritoriji Sombora, Apatin i Odžaka pod pšenicom je oko 33 hiljade hektara. I dok je ječam skinut sa većine od 4.110 hektara, žetva pšenice se odvija u etapama, i kako ratari kažu „na parče“, a obilne i česte padavine teraju kombajne iz njiva.
Robert Bujak iz Kupusine je sa svojim kombajnom do sada više kod kuće nego na njivi.
– Ove godine možemo da kažemo da je na vreme počela žetva i da je sve lepo, dinamično išlo. Mislili smo da ćemo berzo završiti ovogodišnju žetvu. Međutim, došlo je do toga da smo jako puno kiše dobili, što je za sve ostale kulture bilo je jako dobro, za soju, kukuruz i suncokret. Jedino za pšenicu, za žito nije bilo dobro – kaže Bujak.
Prinosi od 8 do 10 tona po hektaru zabeleženi proteklih godina, u ovogodišnjoj žetvi neće biti ostvareni, jer je kiša pokvarila posao ratarima.
– Usevi su polegli na većini parcela, što znatno otežava žetvu. Kod useva koji su imali 13, 14 posto vlage, došlo je do povećanja vlage. Svaki naredni pokušaj žetve donosio je niži hektolitar. Dolazilo je do jednog ispiranja kvaliteta sa svakom narednom žetvom. Isto tako na pojedinim parcelama već je prisutan i korov i sve ovo ukazuje da će prinos svakako biti niži od prošlogodišnjeg. A za sada na 50 odsto požnjevenih površina, prinos je na nivou od šest tona po hektaru – kaže Jelena Ivan.
Obilne padavine dobro su podnele povrtarske kulture, pa je na oglednim poljima Stručne službe u Somboru stanje izuzetno. Stručnjaci ipak upozoravaju da je važna primena agrotehnike kako bi na kraju ostvarili dobar rod.
– Ono što je sada proizvođačima važno u intenzivnom rastu i plodonošenju, jeste da usklade režim navodnjavanja, jer poslednjih dana imali smo značajne količine padavina, što je svakako dobrodošlo biljkama. Režim navodnjavanja prilagoditi potrebama biljke, tipu zemljišta i ono što je u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji, redovna prihrana uz navodnjavanje. I tu apelujemo cele godine proizvođačima da je važno primenjivati đubrivo u prihrani isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize – poručuje Olivera Sekulić.
Ono što osim kiše nije išlo na ruku ratarima je svakako i niska cena pšenice. Kažu, o tome više ne vredi ni pričati, jer višegodišnja niska cena od 15 do 19 dinara ne pokriva ni troškove i obezbeđuje samo zaradu nakupcima, a u Zapadno-bačkom okrugu je naviše seju zbog stočne hrane i plodoreda.
Izvor: RTV
Foto: Free Images
