Zelena povrtna i braon mramorasta stenica – nove štetočine u biljnoj proizvodnji

45

Usled klimatskih promena koje se dešavaju u poslednjih desetak godina, dolazi do prodora novih štetnih organizama iz toplijih područja planete na prostore sa umereno kontinentalnom klimom. Tome doprinosi i sve gušći i češći saobraćaj, tako da se organizmi prenose pošiljkama ili prevoznim sredstvima poput „slepih putnika”. Na taj način je u našu zemlju stigla krompirova zlatica, novi sojeve rđe pšenice, paradajzov i krompirov moljac i još mnogo drugih patogena i štetočina.

Među poslednjima u nizu introdukovanih štetnih organizama je braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys), koja već nekoliko godina ugrožava plodove pred dozrevanje u baštama i voćnjacima, dok u jesen vrši invaziju na livade, okućnice, šupe i kuće.

Ova stenica je nova invazivna vrsta u Srbiji i potencijalna je štetočina u narednim godinama na velikom broju gajenih biljaka. Potiče sa prostora dalekog istoka (Kina, Koreja, Japan), gde ima 4-6 generacija godišnje. U Evropu je dospela 2004, a prvi primerci u Srbiji su pronađeni 2011. godine. U Severnoj Americi je značajna štetočine soje jer hraneći se sokovima iz semena smanjuje prinos, a takođe i kvalitet proteina i ulja, kao i klijavost semena. Takođe može da nanese velike štete na voćarskim kulturama, što je i zabeleženo u Italiji 2019. godine.

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) se sve češće pojavljuje ćineći istu vrstu štete. I ona je nova, uvezena vrsta, sličnog ponašanja i ciklusa razvića. Postojbina ove vrste štetočine je afrički kontinent. Prema saznanjima o uticaju na gajene kulture u drugim  zemljama, gde su se veoma brzo proširile, veće štete se mogu očekivati i kod nas u veoma kratkom vremenskom periodu.

Na našim prostorima obe vrste imaju jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju u stadijumu odrasle jedinke, a u proleće na temperaturama iznad 12 stepeni, počinju dopunski da se hrane i polažu jaja. Prve larve se pojavljuju tek u julu i avgustu. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka. Simptom napada su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. Stenice su sklone grupisanju, te se često grupno sele sa jednog useva na drugi, prelazeći dnevno i do 5 kilometara, tako da se ne može predvideti gde će sleteti.

Početkom jeseni, jedinke mramoraste stenice polaze u potragu za mestima povoljnim za prezimljavanje. Ipak, i pored brojnih sličnosti, zelena povrtna stenica i braon mramorasta stenica se razlikuju u nekim osobinama kao što su dužina perioda i doba dana u kome se hrane, kao i vreme migracije na druge useve. Zelena povrtna stenica se kraće hrani na okolnim biljkama i već u julu migrira na druge useve, dok braon mramorasta stenica migrira na udaljenije biljke kasnije u avgustu. Doba dana u kome je pogodno suzbijanje se takođe razlikuje. Braon mramorasta stenica se u toku noći nalazi u donjem delu biljke, a ujutru kreće da se penje ka gornjim delovima. Zelena stenica se u toku noći nalazi na spoljnom delu biljaka, a preko dana se kreće prema stablu. Zbog toga, braon mramorastu stenicu suzbijamo u periodu od 4 do 8 časova ujutru, a zelenu od 9 do 12 časova.

Navedene vrste čine najveće štete na povrću i voću, a nakon toga se sele na soju i kukuruz. Pošto ove stenice usisavaju tečnu hranu, prilikom uboda ubacuju enzime koje rastvaraju meko tkivo ploda i na taj način ga rastvaraju. Kod ishrane tvrdim semenom soje ili kukuruza, ubacuju drugu vrstu digestivnog enzima, kako bi omekšale zrno i u tečnom obliku ga usisale.

Suzbijanje ovih stenica je otežano zbog njihovog načina života. Hrane se na plodovima ili semenu pred sazrevanje, kada je otežana primena insekticida. Da bi se sačinila neka strategija suzbijanja ove dve vrste, potrebno je poznavanje biološkog ciklusa i ponašanja. Period u kome se može delovati na mlade nimfe je 2-3 dana posle izleganja, dok su još na jajnom leglu i to bakarnim preparatima, koji deluju na njihove simbiotske bakterije. Pod uticajem digestivnih enzima koje ove stenice ubrizgavaju u plod, menja se i sastav insekticida koji padnu na površinu ploda i dolazi do smanjenja efikasnosti. Primena kontaktnih insekticida je jedino moguće efikasno rešenje. Pošto je navedena stenica nova vrsta, nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Sa druge strane, spada u familiju Pentatomidae koja se uglavnom suzbija preparatima na bazi piretroida (permetrin, deltametrin), neonikotinoida (acetamiprid) i organofosfata (fosmet). Kod suzbijanja bi trebalo voditi računa o karenci primenjenih insekticida. Preparati na bazi piretroida su pogodniji za voćarske i povrtarske kulture jer imaju kraću karencu. Ukoliko je važna samo efikasnost, kao kod ratarskih useva, jer se karenca ispoštuje vremenom primene (na primer u usevima soje), najefikasnija je kombinacija deltametrina i fosmeta.

Za čoveka je mramorasta stenica bezopasan organizam, mada su u slučaju prenamnoženosti jedinki u zatvorenom prostoru moguće alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Preventivne mere sprečavanja uznemiravajućeg efekta kod ljudi podazumevaju zatvaranje rupa i otvora na objektima, kao i postavljanje mreža na vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak u zatvorene prostore.

Za agrotv.net: Mr Eleonora Onć Jovanović, PSSS Beograd

Foto: Envato


reklama