U poljoprivrednoj proizvodnji na poljima gde se gaje različiti usevi, a u cilju proizvodnje hrane za ljude i životinje, ostaju značajne količine žetvenih ostataka. Oni imaju, pored visokog udela organske materije, deo mineralnih materija koje sadrže biogene elemente u različitim količinama.

Na našim poljima godišnje ostaje preko 5 miliona tona žetvenih ostataka što može biti ogroman potencijal za popravku strukture i plodnosti zemljišta. Žetveni ostaci poput slame, kukuruzovine, lišća šećerne repe i drugo, mogu se neposredno zaorati uz pridržavanja određenih postupaka.

Slama žita sadrži 0,45-0,65% N, 0,2-0,35 % P205 i 0,90-1,60% K20. Kao što se vidi, sadržaj N i P u slami je sličan njihovom sadržaju u stajnjaku, dok je sadržaj kalijuma nešto uvećan.

Kukuruzovina i ostaci suncokreta su jako bogati kalijumom, lišće i glave šećerne repe azotom (i to do 1,2 %). Žetveni ostaci leguminoza (gajenih za seme) ostavljaju visoke količine azota (0,5-0,7%), kalijuma i kalcijuma.

U svrhu ispitivanja mogućnosti direktne primene slame kao đubriva postavljen je veliki broj ogleda u svetu, a njihovi rezultati ukazuju da nije bilo razlike ni u pogledu prinosa ni u osobinama zemljišta u odnosu na upotrebu stajnjaka.

Pri zaoravanju čitave količine žetvenih ostataka mora se znati da oni imaju širok odnos ugljenika i azota C/N i kreće se i do 100:1, što može uticati na smanjenje sadržaja lakopristupačnih biljnih hraniva, najviše azota, a onda i fosfora i sumpora i to usled intezivnog razvoja mikroorganizama koji ih razlažu. Ovo u svakom slučaju može uticati negativno na ishranu narednih useva.

Kako bi se organski ostaci brže mineralizovali ili humifikovali, preporučuje se prethodno usitnjavanje krupnih ostataka slame, kukuruzovine, stabljike suncokreta…, na 10-15 cm i njihovo pravilno raspoređivanje po njivi uz obaveznu primenu 0,3-0,5 kg N na svakih 100 kg zaoranih biljnih ostataka ili/i veće količine azota i to od 0,6-1 kg na svakih 100 kg žetvenih ostataka. Neka ispitivanja su pokazala da se primenom 0,6 kg N na 100 kg slame, i njenim zaoravanjem, dobija slično dejstvo kao i kod stajnjaka. Veliki broj ogleda ukazuje da praksa primene slame i azotnih đubriva održava stanje humusa u zemljištu na istom nivou, kao i primena stajnjaka.

Rezultati ovih ogleda pokazuju da je uz dodavanje N-đubriva, zaoravanje slame dalo vrlo slične rezultate kao zaoravanje stajnjaka. Produženo delovanje kod zaorane slame ispoljilo se naročito u trećoj godini.

Paljenje žetvenih ostataka, koje je nažalost vrlo često na našim njivama, gubitak je kako za plodnost zemljišta tako i za naše poljoprivrednike. Pri paljenju, sva organska materija, azot i deo sumpora, gube se nepovratno dok P, K, Ca, Mg, Fe i drugi mikroelementi ostaju u zemljištu u vidu pepela. Mnoga istraživanja su pokazala da se paljenjem žetvenih ostataka ne postiže čak ni osnovna želja uništavanja semena korovskih biljaka.

Utvrđeno je da je u poslednjim decenijama došlo do smanjenja humusa u zemljištima. Pojava pada dragocenog humusa u obradivom zemljištu nastala je prvenstveno usled spaljivanja žetvenih ostataka, njihovog odnošenja sa parcela, neadekvatne obrade zemljišta, nedovoljne primene organskih đubriva (stajnjaka, osoka, treset…), erozije i drugo.

Zaoravanjem žetvenih ostataka ne utiče se samo na povećan sadržaj organske materije u zemljištu, već se direktno utiče i na vodno-vazdušni režim tla, na bolju aeraciju, na povećan sadržaj kiseonika, a time i na razvoj korenovog sistema. Boljim vodno-vazdušnim režimom utiče se na brže proceđivanje letnjih padavina u dublje slojeve te manje gubitke vlage isparavanjem.

Zaoravanje žetvenih ostataka trebalo bi vršiti odmah po skidanju useva, a najbolji efekti se postižu dodavanjem određene količine tečnih organskih đubriva (osoka, tečni stajnjak) preko biljnih ostataka. U njihovom nedostatku od mineralnih azotnih đubriva je najbolje koristiti odgovarajuću količinu UREE ili nekog drugog azotnog đubriva u zavisnosti od pH zemljišta. Takođe je poželjno primeniti i odgovarajuće mikrobiološke preparate koji će obezbediti dovoljan broj odgovarajućih mikroorganizama i na taj način brži početak razgradnje organske materije.

Izvor: dipl. inž. Zlatko Vampovac, PSSS Padinska Skela

Foto: Pixabay