Ljubimci, najčešće psi i mačke, po svojoj prirodi su veoma radoznali, pogotovo u mlađim uzrastima. Svet oko sebe upoznaju svojim najjačim čulima, pa tako nije retkost da njuškaju i grickaju sve što im je novo i interesantno. Sobne ili baštenske biljke takođe veoma lako mogu shvatiti kao „igračku“, i na taj način ugroziti sopstveni život.
Nije retkost videti psa ili mačku kako jede travu. Mačkama sveže bilje pomaže da izbace dlake koje su se nakupile u želucu. Psi, pak, iz trave uzimaju vitamine, i nadoknađuju minerale koji im nedostaju. Veoma lako se može desiti da vaš ljubimac poželi da se „počasti“ dekorativnim biljkama iz vaše bašte.
Nažalost, veliki broj ukrasnih biljki sadrži toksine koji su štetni, a mogu biti čak i pogubni po život malih životinja. Zato je neophodno da pri izboru cveća razmišljamo i o ovom aspektu.
Kaladijum (slonovo uvo), filodendron i difenbahija su među najopasnijim saksijskim biljkama za kućne ljubimce. Njihovi listovi sadrže kristalizovane soli oksalne kiseline, koje se zadržavaju na sluzokoži usne duplje i izazivaju otok, bol i svrab. Kod mačaka može doći do naglog pada krvnog pritiska, ali i do napada sličnih epilepsiji.
Begonija ima otrovan koren, pa predstavlja opasnost za pse koji vole da kopaju. Ovaj problem možete premostiti tako što ćete je posaditi u saksiju i podići na visinu.
Listovi hibiskusa mogu prouzrokovati ozbiljne stomačne probleme, krvarenje sluzokože organa za varenje i smrt u slučaju težeg trovanja.
Međutim, kod zumbula i žutog narcisa opasno je sve! Ko ima psa ne sme da sadi ove vesnike proleća, jer će ih privući miris i boja, a ukoliko ih zagrizu – ubrzo će početi drhtavica i povraćanje. Karanfil nije otrovan, ali kod psa može da izazove dermatitis.
Za oleander, kao i bršljan se već dobro zna da sadrže toksične materije. Za lepi amarilis isto važi, a ako se vaš pas najeo baštenskog ukrasa, očekujte pojačano lučenje slina.
Aloja vera je veoma lekovita za ljude, i zato rado viđena. Malo ko zna da koliko god ljudima donosi dobro, za pse je loša. Rododendron je toksičan i za pse i mačke, ali i konje i ostale životinje. Samo nekoliko progutanih listova može izazvati ozbiljne probleme i smrt.
Verovali ili ne, ali vlasnici pasa ne bi smeli ni da sade paradajz. Stabljike i listovi sadrže otrovni solanin, a kao za inat, mladi psi baš to vole da grickaju, dok im plodovi nisu interesantni.
Izuzev jedenjem biljnih delova, vaši psi se mogu otrovati i putem vode koja se nakuplja u podmetačima saksija. Zato obratite pažnju da podmetači budu dovoljno duboki, kako bi ljubimcima bio onemogućen pristup vodi sa dna.
Ipak, većina navedenih biljaka će uglavnom izazvati iritacije digestivnog trakta i povraćanje, a smrtni slučajevi su retki, jer pri blagovremenoj reakciji životinja u organizam unese male količine otrovne biljke. Ukoliko primetite da pas otežano diše, cvokoće zubima, da je preosetljiv na svetlo, buku i dodir, odmah vodite ljubimca kod veterinara. Ako je došlo do trovanja, poželjno bi bilo veterinaru navesti naziv biljke ili odneti jedan njen deo, jer će to umnogome pomoći prilikom određivanja terapije. Mera prve pomoći je ispiranje njuške i usta čistom vodom.
Zapravo, najbolja stvar koju možete da učinite je da sprečite da do trovanja dođe. Najefikasnija preventiva je svakako fizičko razdvajanje ljubimaca i štetnih biljaka (ukoliko ih već imate). Saksije postavite tako da ljubimci nikako ne mogu dohvatiti grane i lišće, a u dvorištu napravite posebne leje. Ukoliko želite da unesete novu zelenu dekoraciju u dom, obratite pažnju koju biljku kupujete kako biste izbegli eventualne zdravstvene probleme kod ljubimca. Odlično rešenje je da svoju baštu ukrasite lekovitim i začinskim biljkama – osim što su lepe i potpuno neškodljive za vaše ljubimce, biće i vama od koristi, kao izvor svežih začina, koji će vam stalno biti pri ruci.
Foto: Envato
