Saveti stručnjaka

Fizalis – zdrava namirnica koju malo gajimo

Fizalis je jednogodišnja dikodiledona biljka koja je kod nas malo rasprostranjena, a gaji se zbog okruglih plodova žute ili ljubičaste boje, prekrivene suvom čašicom. Plod sadrži 8-10% suve materije, a bogat je šećerima, pektinom i vitaminom C. Takođe je bogat karotenoidima (organskim pigmentima) koje su se pokazali kao jake antiinflamatorne i andioksidativne supstance. Fizalis sadrži […]

Kalifornijski cvetni trips na povrću – štetnost i suzbijanje

U letnjem periodu veoma je česta pojava tripsa, grupe štetnih insekata čije je suzbijanje prilično komplikovano ukoliko se ne odradi u početnim fazama pojave. Pored nanošenja direktnih šteta, hraneći se polenom i cvetom gde dolazi do smanjenja prinosa i deformiteta plodova, ovi insekti su i prenosioci virusa tačkaste bronzavosti paradajza, koji je veoma štetan po […]

IPARD podržava mlade

Poslednji podaci RZS ukazuju na to da je prosečna starost nosilaca gazdinstava u Srbiji 61 godina i da je tek svaki 14. nosilac mlađi od 40 godina, što ukazuje na to da poljoprivredni sektor Republike Srbije karakteriše nepovoljna starosna struktura nosilaca poljoprivrednih gazdinstava. U cilju zadržavanja mladih na selu, kroz IPARD II program posebna pažnja […]

Crna pegavost ruže

Crna pegavost predstavlja najznačajniju bolest ruže, a izaziva je gljivica Diplocarpon rosae, koja prezimljava u opalom lišću i na zaraženim granama. U proleće, u uslovima povećane vlažnosti, gljiva nastavlja razvoj. Krajem proleća, početkom leta, na gornjoj strani lista mogu se uočiti tamno mrke nepravilne pege koje su u početku veličine nekoliko milimetara, da bi u […]

Monilinia fructicola – mrka ili smeđa trulež plodova

Monilinia fructicola je fitopatogena gljiva koja prouzrokuje veoma ozbiljne štete na koštičavim vrstama voćaka, kako tokom vegetacije, tako i za vreme perioda transporta, skladištenja i prodaje. Bolest koju prouzrokuje na koštičavom voću naziva se mrka ili smeđa trulež. Osim Monilinie fructicole značajne ekonomske gubitke u proizvodnji koštičavog i jabučastog voća mogu prouzrokovati i druge vrste […]

Primena dobre higijenske prakse u vreme epidemije korona virusa

Poljoprivreda je jedna od delatnosti koja ne može da stane tokom pandemije korona virusa. A kako bi sve grane poljoprivrede mogle što bezbednije da funkcionišu, potrebno je da se sve karike u proizvodnom lancu pridržavaju pravila sprovođenja dobre higijenske prakse. Pred nama je sezona berbe voća, a proizvođač koji organizuje berbu na svom gazdinstvu trebalo […]

IPARD II Mera 7 – prihvatljive investicije

Mera 7 IPARD programa odnosi se na diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja sa ciljem podizanja nivoa diversifikacije i razvoja ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima kroz razvoj poslovnih aktivnosti, mogućnošću otvaranja novih radnih mesta i direktno povećanje prihoda farmi i domaćinstva i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima i na taj način smanjenje raseljavanja ruralnih […]

Leptirnjače u tropoljnom plodoredu

Računa se da pšenica i kukuruz pokrivaju do 60% obradivih površina kod nas i kao posledicu toga imamo na našim proizvodnim parcelama najčešće dvopoljni plodored pšenica-kukuruz ili na manjim čak i gajenje kukuruz u monokulturi. Kada bi dvopoljni pšenica-kukuruz plodored preveli svuda gde to dozvoljavaju uslovi spoljne sredine i zemljišta bar u tropoljni, a kao […]

Uloga i značaj aminokiselina za rast i razvoj biljaka

Svaka kultura za potrebe svog rasta i razvoja ima određene zahteve za vodom, određene minimalne i maksimalne temperature koje podnosi, određene količine hraniva koje su joj potrebne i određene maksimalne količine pesticida koje po tretiranju može podneti. Sve što prelazi granice optimuma, nepovoljno deluje na rast i razvoj i dovodi biljku do stresa. Ne postoji […]

Blokada prostora u zoni pčelinjeg legla

Sa intenziviranjem cvetanja voća tako će i pčele povećavati unos cvetnog praha, nektara i vode u košnici. I, dok traje voćna paša, osnovni cilj je da se pčelinje zajednice maksimalno razviju tako da 20 dana pre bagremove paše imamo maksimalan broj okvira sa zatvorenim leglom. Na nekoliko centralnih ramova u košnici nalazi se pčelinje leglo, […]

Prikaži sve objave