Jedan od prvih koraka za zaštitu borovnice od poznih prolećnih mrazeva je poznavanje fenofaze cvetanja i temperatura na kojima cvetovi i zametnuti plodovi mogu da budu oštećeni ili uništeni.
Fenofaza cvetanja borovnice počinje u prvoj polovini aprila, a zavisno od sorte i klimatskih uslova može da traje od 8 do 32 dana.
Kratko i eksplozivno cvetanje borovnice može da se javi u uslovima kasnog početka cvetanja (kraj aprila) i usled visokih temperatura u prolećnom periodu, dok u uslovima umerenih temperatura počinje u prvoj dekadi aprila i traje oko 30 dana.
• Neotvoreni cvetovi borovnice stradaju na -6,1 °C
• Pupoljci borovnice koji su počeli da se otvaraju (početak cvetanja) stradaju na – 3,8 °C
• Potpuno otvoreni cvetovi stradaju na -1,6 °C
• Zametnuti plodovi na -1,1 °C
Šteta od poznih prolećnih mrazeva nije uvek očigledna. Posle temperatura znatno ispod kritičnog nivoa, ceo cvet ili zametnutni plod razviće izgled kao natopljen vodom, smežuraće se i otpasti. Međutim, vrlo kratko vreme na kritičnoj temperaturi može oštetiti samo tučak cveta. Ceo cvet ili deo oko peteljki, oštećen niskim temperaturama poprimiće smeđi izgled i sprečiće oprašivanje i zametanje plodova. Semeni zametak, koji se razvija u semenke unutar bobica, takođe se mogu oštetiti bez ikakvih spoljašnjih simptoma. Zdravi semeni zameci su ispupčeni i beli, ali postaju crni od povreda nanetih niskim temperaturama. Ako je veliki broj semenih zametaka ili mladih semenki crne boje, verovatno će doći do opadanja. Ako je samo mali broj oštećen, razvoj ploda obično se nastavlja, ali plod će kasnije sazrevati i manje je veličine od bobica sa većim brojem zdravih semenki.
Kad borovnice počnu da cvetaju trebalo bi da imamo u vidu da je potrebna samo jedna hladna noć, kad se temperatura spušta nekoliko stepeni ispod smrzavanja da bi ubili nežno cveće.
Slušanje vremenskih izveštaja nije pouzdan metod praćenja trenutnih temperatura ili određivanja koja će biti niska temperatura u zasadu borovnice.
Među faktorima koji mogu da ukažu na pojavu kasnih prolećnih mrazeva su i:
– vetar – prirodni vetrovi mešaju hladniji vazduh pri tlu sa toplijim vazduhom u inverziji iznad. Dok vetar duva, pad temperature će biti veoma spor. Ova pogodnost vetrova opada noću i praćena je bržim padom temperature. Kad je vetar dovoljno jak, da promeša sav vazduh iznad i unutar drveća, temperatura u voćnjaku će se povećati. Spora kretanja, manja od 6 km/h, često izazivaju prostrano mešanje. Stanje bez vetra je najpogodnija za nastanak radijacionog mraza.
– oblaci – oblačan dan, posle koga sledi vedra noć, izaziva najveći rizik od pojave mraza. Oblaci tokom dana sprečavaju sunce da zagreva zemljinu površinu i ukoliko je noć vedra akumulisana toplota se brzo izrači. Mala količina oblaka tokom noći je dovoljna da spreči pojavu mraza. Toplota koja se gubi iz voćnjaka se izračuje u dugim talasima, koji ne mogu u potpunosti da prođu kroz oblake koji sadrže vodenu paru. Ako su oblaci niski i dovoljno gusti, oni će apsorbovati izračenu energiju i vratiti je nazad do voćnjaka. Oblaci koji prolaze nad voćnjakom, tokom noći sa mrazom mogu da dovedu čak i do porasta temperature. Mali, izolovani oblaci imaju mali uticaj na pad temperature.
– tačka rose – predstavlja temperaturu vazduha na kojoj dolazi do kondenzacije. Niska tačka rose ukazuje na suv vazduh, što znači da se veoma malo toplote oslobađa tokom hlađenja vazduha i kondenzacije vlage. Sve ovo vodi ka brzom padu temperature i većoj verovatnoći nastajanja mraza. Iskustvo je pokazalo da, ukoliko tačka rose tokom večeri pređe 5,5 stepeni, tada će se višak zračenja reflektovati nazad, iz atmosfere, što će usporiti proces hlađenja i time smanjiti mogućnost nastajanja mraza. Tačka rose manja od 2,2 stepeni C ukazuje na veliku mogućnost pojave mraza. Niska tačka rose ukazuje na ekstremno suv vazduh kao i na teške uslove za zagrevanje. Ona može da predhodi veoma brzom opadanju temperature. To može da upozori da se uključe sistemi za grejanje na vreme, posebno ako je tačka rose ispod kritične temperature.
Jedini način za efikasnu zaštitu biljaka od mraza jeste da se prognoza mraza obavlja posebno za svaku lokaciju, a da se zatim na tim lokacijama primeni neka od brojnih metoda za zaštitu od mraza.
Preporučuje se postavljanje pouzdanih i tačnih termometara koji registruju trenutne i minimalne temperature i mogu biti od suštinskog značaja ako se koriste mere zaštite od smrzavanja i takođe pomažu u predviđanju stepena oštećenja ako se ne pruži zaštita. Većina zasada trebalo bi da ima najmanje 3 termometra postavljena na visini grma na visokim (toplim), niskim (hladnim) i prosečnim lokacijama u polju.
Koja metoda će biti primenjena zavisi, pre svega, od ekonomske moći proizvođača i vrste biljaka koje se štite.
Neke od najčešće korišćenih metoda su:
a) zagrevanje vazduha upotrebom grejača na bazi nafte ili nekog drugog goriva
b) orošavanje upotrebom rasprskivača i impaktnih sprejera – veštačka kiša
c) mešanje vazduha upotrebom „wind“ mašina
d) zamagljivanje (zadimljavanje)
e) direktnim zagrevanjem
d) konterviranjem toplote (pokrivanjem)
e) zaštita biološkim preparatima
Za agrotv.net: dipl. inž. Radmila Koprivica, PSSS Beograd
Foto: Free Images, Pixabay
