Niski prinosi pasulja u Srbiji rezultat su činjenice da je najveća površina pod ovom kulturom skoncentrisana u porodičnim domaćinstvima, na malim parcelama.

Pri tom je evidentan i blagi pad pod površinama sa pasuljem u poslednjih 10 godina sa stopom od 1,89 %.

Razlozi neadekvatnih i niskih prinosa su mnogobrojni. Pasulj se često seje na najsiromašnijim parcelama, jer preovladava mišljenje da ga ne treba đubriti. Naravno, za ostvarivanje visokog prinosa zemljište mora da bude obezbeđeno u hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Podaci iz literature govore da bi trebalo obezbediti 40-60 N/ha, 70-90 kg P2O5 i 80-100 kg K2O/ha.

Proizvođači pored toga što ne đubre usev, često odaberu i najzakorovljeniju njivu, što opet neminovno dovodi do pada prinosa. Korišćenje nesortnog i neispitanog semena je čest uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvođači setvu ne vrše na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odoka seju 80-90 kg semena/ha. Ovo najčešće dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli. Količina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne težine, zato je za planiran broj biljaka od 420.000/ha potrebno 150-190 kg/ha semena.

Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu. Na ovakav način se poseje oko 40 % površina pod pasuljem. Za ostvarivanje visokih prinosa setva sorti determinantnog rasta (čučavci) namenjene gajenju u čistom usevu, mora biti sa međurednim razmakom od 45-50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja.

Zaštiti useva se često pristupa neadekvatno, primenjuju se herbicidi koji se koriste u soji sa istim količinama aktivne materije po hektaru. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i često se izazivaju ožegotine i smanjuje prinos.

Izvor: dipl. inž. Violeta Veličković, PSSS Mladenovac