U Italiji, postojbini gajenja plantažnog lešnika, dominantno su zastupljeni zasadi podignuti od izdanačkog sadnog materijala.
Ovakav sadni materijal (izdanci leske stari jedne do tri godine) gotovo jednako je prisutan i u srpskim rasadnicima, ukazujući na preovlađujuće prisustvo zasada izdanačke leske u Srbiji.
U Italiji je takođe dosta rađeno na unapređenju zamene živog ljudskog rada mašinama u obavljanju agro i pomotehničkih operacija u leskarima, pa je shodno tome namenski projektovano nekoliko sistema gajenja izdanačke leske koje pružaju veće ili manje mogućnosti za primenu mehanizacije u uklanjanju izdanaka i korova, rezidbi biljaka, održavanju zemljišta, sakupljanju plodova. S obzirom na to da je leska kao kultura tek odnedavno počela masovno da se širi po Srbiji, uz forsiranje novog sortimenta i relativnu neupućenost proizvođača u moderne sisteme gajenja leske, predstavićemo protokole za podizanje nekoliko uzgojnih oblika:
Žbunasta forma
Ovakav uzgojni oblik se generalno primenjuje u zasadima u Italiji lociranim na većim nadmorskim visinama i na manje plodnim zemljištima. Shodno protokolu, tokom prvih nekoliko godina života zasada, od izbilih izdanaka odaberu se oni koji su najrazvijeniji i pravilno raspoređeni u prostoru kako bi formirali žbun sa 4-6 grana. Ovaj sistem gajenja je jednostavan za podizanje (lako je oblikovanje krune), omogućuje lako obnavljanje krune u slučaju oštećenja i uspešnu zamenu starog rodnog drveta mladim, bez drastičnog opadanja rodnosti tokom eksploatacionog veka zasada, ali je problematičan po pitanju mehanizovanog uklanjanja novoizbilih izdanaka oko osnove žbuna, uz otežano sakupljanje plodova.
Forma niske stablašice vaze
Ovaj sistem gajenja ima krunu podignutu na niskom stablu visine 30-40 cm. Ovo omogućava lako mehanizovano uklanjanje novoizbilih izdanaka i korova u neposrednoj blizini osnove žbuna tokom prvog dela vegetacije. Shodno protokolu o formiranju, u jesen posađeni izdanak se prekrati na visinu 30-60 cm, a sledeće i narednih godina se odabira 4-5 bujnih bočnih razgranavanja koji se razvijaju na posađenom izdanku i koji su pravilno raspoređeni u obliku vaze. Ovaj uzgojni oblik podmiruje potrebe biljke za osunčanim peharastim oblikom krune i omogućava lako mehanizovano uklanjanje izdanaka i korova oko stabla, a mana mu je teža rezidba i otežana zamena izrođenog rodnog drveta uz period delimične ili kompletne nerodnosti tokom nekoliko godina školovanja izdanaka za zamenu stabla.
Izdanačka stablašica u formi kotlaste krune
Ovo je uzgojna forma sa jednim stablom koja je razvijena naročito u nekim oblastima Italije (Alessandria i Asti) tokom devedesetih godina prošlog veka sa specifičnom formom u vidu visokog debla, na čijem je vrhu kruna formirana od 3-4 ramene grane. Formira se tako što se posađeni izdanak prekrati na visinu 70-80 cm, a potom se odaberu najbolje pozicionirani postrani izboji koji će formirati pravilnu kotlastu krunu. Ovaj uzgojni oblik naročito je pogodan za ravne terene gde se većina agro- i pomotehničkih operacija, poput berbe, obavlja mehanizovano. Ipak, ovaj oblik zahteva više vremena i fizičkog rada za formiranje krune putem rezidbe od prethodno opisanih sistema gajenja, pogodan je za bujne sorte i zemljišta bogata hranivima, ali stabala generalno imaju manju rodnost u odnosu na žbunaste forme. Prilikom podmlađivanja izdanačke stablašice školovanim izdankom za zamenu, nastaje period kompletne ili delimične nerodnosti biljke u trajanju od nekoliko godina, što nije slučaj kod žbunastih formi.
Izvor: mr Dejan Marinković, PSSS Smederevo
Foto: Pixabay
