Krompir se u našoj zemlji rado koristi u ishrani, i u skladu sa time i gaji. Prosečni prinosi su oko 40-50 tona po hektaru, a u povoljnim uslovima, uz navodnjavanje i korišćenje novog sortimenta i do 80-100 tona po hektaru. Osim same proizvodnje, bitna stavka u ovom poslu je i čuvanje tokom jeseni i zime.
Napredni povrtari, koji su obim proizvodnje podigli na značajniji nivo, u mnogim selima podižu savremene hladnjače. Ipak, malo je onih koji su toliko ekonomski ojačali da mogu sebi priuštiti hladnjaču ili magacin specijalno za ovu namenu. U manjim domaćinstvima, a to važi i za vikendaše, još uvek je trap glavno skladište za čuvanje ubranih plodova.
Trapove treba podizati na terenu gde nema opasnosti od površinskih i podzemnih voda, nivo podzemne vode treba da je najmanje 30 cm niži od dna trapa. Zemljište treba da je suvo, ocedito sa blagim nagibom zbog boljeg oticanja vode. Bitno je da se trap po dužoj strani postavi u pravcu nagiba terena, zbog dreniranja Na ravnom terenu trap treba postaviti u pravcu najčešćih vetrova, kako bi se sprečilo brzo hlađenje. Na kraju, oko trapa se iskopa kanal za oticanje suvišne vode.
Trapove možemo podeliti na ukopane, nadzemne i polutrapove.
Ukopni trap je ustvari kanal napunjen povrćem i prekriven slojem zemlje. Preporučuju se dimenzije: širina 50 do 100 cm, dubina 35 do 100 cm i proizvoljna debljina. Stručnjaci preporučuju da se između povrća stavi sloj čistog umereno vlažnog peska koji će sprečiti širenje bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povrća. Temperatura direktno zavisi od temperature zemljišta. Ako u toku čuvanja temperatura u trapu počne da se povećava ili dostigne pet stepeni Celzijusa, trap se otvara i povrće se mora upotrebiti.
Na našem terenu su najčešće prisutni nadzemni trapovi, gde se sa dobrom izolacijom (slame i zemlje) krompir može dobro zaštiti od mraza i jačih temperaturnih kolebanja. Dimenzije trapa su najčešće 1,2m – 1,5m, a mogu biti i preko 2m. Visina je oko 1,2 m dok se dužina određuje prema potrebi. Formiran trap na poprečnom preseku treba da ima oblik trapeza. Da bi se u trapu održavala optimalna temperatura i relativna vlažnost mora se uraditi ventilacioni kanal sredinom trapa. Kanal je pravougaonog oblika 40×30 cm, koji se pokriva rešetkasto poređanim letvama, na međurastojanju od 5 cm, kako ne bi došlo do propadanja krtole i zapušavanja ventilacionog kanala. Na svaka 4m dužna na ovu rešetku se postavljaju ventilacione cevi, koje su oko 35cm više od vrha trapa. Ovaj ventilacioni sistem služi za izmenu vazduha unutar trapa i to tako što horizontalnim kanalom se dovodi svež vazduh, a vertikalna ventilaciona cev služi za odvod toplog vazduha. Tokom čuvanja, u početku se temperatura meri svaki dan, a kada postane konstantna, merenje se vrši na 10 dana. Kada spoljna temperatura padne ispod 0ºC zatvaraju se ventilacioni otvori, a ako dođe do povećanja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature.
Pokrivanje trapa se vrši na jedan od sledećih načina:
-poređani krompir se do potrebne visine prekriva slojem slame debljine 35 cm, a preko toga se stavlja sloj zemlje debljine 30 cm i najčešće se takva zaštita vrši gde temperatura ne prelazi -25ºC.
-na terenima sa oštrijom zimom i temperaturama preko -30ºC prekrivanje se može uraditi slojem slame od 20 cm preko koga se nabacuje sloj zemlje od 25 cm, u drugoj fazi kada temperatura padne na 5ºC izvrši se još jedno pokrivanje slamom debljine 15 cm i slojem zemlje debljine 25 cm.
Pored nadzemnih, vrlo retki ili bolje reći retki su stacionirani polutrapovi. Zidovi su izgrađeni od lomljenog kamena debljine oko 37 cm, visine oko 1,2 m sa ugrađenim ventilacionim kanalom. Širina trapa je oko 3,2 m, a dužina se formira prema potrebi. Na sredini trapa se obavezno postavlja ventilacioni hodnik, napravljen od letvi u vidu jednokrakog trougla, visine jednake visini spoljnjeg zida. Trap se pokriva slamom i zemljom, na vrhu se postavi otvor za izmenu vazduha prekriven slamom. Navedeni objekti uglavnom se preporučuju za manja poljoprivredna gazdinstva, sa manjim količinama krompira.
Kada trap otvaramo u najhladnijem zimskom razdoblju, najbolje ga je otkopati na južnoj strani, uzeti povrća koliko nam treba za dve do tri nedelje, i ponovo vratiti slamu i zemlju, pa zatvoriti trap. U tom razdoblju povrće možemo vaditi u doba dana kada je temperatura iznad nule i zemlja malo odmrznuta. Kasnije otvaramo trap i na drugim stranama i svaki put izvadimo povrće za kraće vreme, a tokom marta potpuno raskopamo trap i pokupimo ostatke povrća. S dolaskom toplog vremena povrće u trapu počne propadati, i zato duže od marta ne sme ostati u trapu.
Fotografija preuzeta sa sirogojno.rs
