Mali kućni miš i pacovi spadaju u najveće i najopasnije štetočine u skladištima u kojima se čuva ljudska i stočna hrana.
Ukupne štete koje nanose su velike i mogu se kretati i do stotinu miliona evra. Pored direktnih gubitaka koje nanose hraneći se, s obzirom da stalno grickaju, glođu i nagrizaju sve što nađu, indirektne štete mogu biti još značajnije jer tako oštećena hrana propada.
Svojim izmetom i mokraćom zagađuju hranu, i domaće životinje je nerado jedu. Od pacova mogu da stradaju manje domaće životinje. Miševi, a naročito pacov, prenose preko četrdeset različitih oboljenja.
Uspešno suzbijanje pomenutih glodara, a naročito pacova je teško izvodljivo. Ukoliko su u pitanju mali objekti koji su slabo naseljeni, kao i okućnice, možemo koristiti razne mišolovke, kao i mamke na bazi vafarina i bromadiolona. Suzbijanje pacova na većim objektima, a naročito u magacinima je stvar stručne službe.
Pored direktnih mera, moguće je primeniti i preventivne mere.
Proučavanjem je utvrđeno da pacov ne može da probije sloj betona koji je debljine 1 cm i dodavanjem sitnog istucanog stakla betonu povećava se njegova otpornost. Pacovi mogu da pregrizu tanak sloj bakra, olova i kalaja. Svi poljoprivredni objekti trebalo bi da imaju betonsku podlogu ispod poda i pri dnu zida bar 20 cm visine, a u prostorijama gde se čuva hrana i ceo metar. Tavanice takođe treba da su betonirane, a vrata opšivena 50 cm cink-plehom. Na prozorima se moraju postaviti žičane mreže, a pragovi bi trebali da budu od betona. Veoma je važno da se pacovima onemogući pristup vodi.
Foto: Pixabay
