Neke biljne štetočine (poput insekata), pruzrokovači biljnih bolesti i korovi postaju otporni na pojedine pesticide, koji su prvobitno bili efikasni.
Pod rezistentnošću pesticida podrazumevamo opadanje efikasnosti jednog pesticida do potpune neefikasnosti posle primene tokom dužeg vremenskog perioda na određenom lokalitetu, a protiv iste vrste.
Do gubitka efikasnosti jednog preparata dolazi postepeno i sve više u svakoj sledećoj generaciji, za čije se suzbijanje koristi isti preparat, ili neki drugi preparat sa istim mehanizmom delovanja.
Ukoliko jedan preparat koristimo veliki broj puta, broj otpornih jedinki se povećava i na kraju one preovlađuje te preparat više ne reaguje. Kad štetočina razvije otpornost na jedan preparat, ni drugi preparat iz iste grupe neće delovati. Tako je zelena lisna vaš breskve razvila rezistentnost na dimetoate, a krompirova zlatica na deltametrine.
Pojava rezistentnosti može se usporiti, a i sprečiti, izbegavanjem primene preparata sa istim mehanizmom delovanja. Pesticide bi trebalo koristiti samo onda kad je to potrebno. Veoma je važno češće menjati različite grupe preparata sa različitim mehanizmom delovanja. Na primer, kod suzbijanja jabukinog smotavca postoje područja gde se otpornost još nije pojavila. Posle piretroida, koristiti organofosforne insekticide, pa regulatore rasta insekata, a zatim se ponovo vratiti na prvu grupu preparata.
Usporićemo pojavu rezistentnosti pesticida ukoliko koristimo kombinovane preparate, koji sadrže dve ili više aktivnih materija sa različitim mehanizmom delovanja, i ako koristimo doze po preporuci proizvođača.
Osetljive populacije trebalo bi suzbijati sa što manjim dozama preparata kako se proces rezistentnosti ne bi ubrzao. Primenu preparata potrebno je uskladiti sa biologijom štetnog organizma koji suzbijamo. Potrebno je tretiranja obaviti u najostljivijem stadijumu štetnog organizm i u vek voditi računa o pripadnosti preparata prema mehanizmu delovanja.
Izvor: dipl. inž. Goran Varjačić, PSSS Kragujevac
Foto: Pixabay
