Paprika se u našim uslovima uglavnom proizvodi iz rasada, pa se na taj način produžava vegetacija, povećava broj berbi, a time i ukupan prinos, ali i obezbeđuje ranije pristizanje plodova.
Rasad paprike se proizvodi u različitim vrstama zaštićenog prostora kao što su tople leje, razne vrste plasteničkih tunela, plastenici i staklenici. Bez obzira na vrstu zaštićenog prostora, za ranu i srednje ranu proizvodnju neophodno je obezbediti dopunsko zagrevanje.
Rana proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom preko pikiranog rasada sa setvom krajem januara ili početkom februara i rasađivanjem krajem aprila i početkom maja. Prva berba iz rane proizvodnje može se obezbediti krajem juna i početkom jula. Proizvodnja rasada za ranu proizvodnju paprike je dosta skupa, a i zbog pikiranja koje se kod rane proizvodnje izvodi, ona se kod nas takoreći i ne primenjuje.
Srednje rana proizvodnja paprike u našim uslovima je i najrasprosranjenija i obezbeđuje se setvom u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora sa dopunskim zagrevanjem. Proizvodnja rasada za ovaj rok odvija se obično bez pikiranja sa setvom u martu, rasađivanjem u maju, a prvi plodovi se beru krajem jula i početkom avgusta.
Kasna proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom rasada u zaštićenom prostoru bez zagrevanja. Pri kasnoj proizvodnji iz rasada setva se obavlja krajem marta i početkom aprila, rasađivanje krajem maja i početkom juna i prva berba pristiže krajem avgusta i početkom septembra.
U proizvodnji rasada paprike neophodno je obezbediti veoma kvalitetno seme koje predhodno treba ispitati. Prvenstveno treba utvrditi klijavost i energiju klijanja. Pre setve seme treba obavezno dezinfikovati suvim ili vlažnim postupkom zbog uništavanja patogena na njemu. U tom cilju seme treba potopiti u dvopostotni rastvor natrijumhidroksida (NaOH) u trajanju od 10-30minuta, a zatim ga dobro isprati čistom vodom. Slični efekti se postižu i potapanjem semena u 15 % rastvor trinatrijumfosfata (Na3PO4) u trajanjku od 20 minuta, posle čega takođe sledi ispiranje čistom vodom.
Radi ubrzanja klijanja i nicanja, seme paprike se pre setve često kvasi ili naklijava. Navlaženo ili naklijalo seme znatno pre niče, što je značajno jer seme paprike i u povoljnim uslovima sporo niče. Nakvašeno, nabubreno i naklijalo seme može da se seje samo uz idealne uslove vlažnosti i temperature pa bi probuđena klica mogla da nastavi aktivirane procese. U lošim uslovima treba koristiti normalno suvo seme. Količina semena dobre klijavosti kreće se od 7-8 g po metru kvadratnom kod srednje rane i kasne setve.
Setva se obavlja ručno omaške ili sa vodom u kanti sa rešetkom, mada može i mašinski sejalicama ako se radi na većem prostoru. Posle setve zemlju treba dobro zaliti a zatim po površini primeniti neki od insekticida.
S obzirom na to da je paprika biljka koja voli toplotu, treba voditi računa o temperaturnim uslovima, a naročito u fazi klijanja i nicanja. Sa nicanjem paprike nužno je voditi računa i o dobroj osvetljenosti biljaka i blagom snižavanju temperature (oko 18 stepeni).
Nega rasada se sastoji u redovnom zalivanju, zaštiti od bolesti, prihranjivanju i kaljenju rasada. Kod zalivanja rasada neophodno je voditi računa o temperaturi vode koja treba da je približno optimalnim zahtevima ove boljne vrste. Zalivanje se radi ređe, ali sa većom količinom vode. Zaštitu treba obavljati svakih sedam dana i to fungicidima koje treba kombinovati sa bakarnim preparatima radi suzbijanja bakterijoza. Prihranjivanje se može kombinovati sa zaštitom od bolesti i to fertikarom ili nekim drugim kompleksnim đubrivom za folijarnu prihranu dva puta u fazi 2 i 4 stalna lista.
Od momenta nicanja do rasađivanja ne treba da prođe više od 50-60 dana. U proizvodnji rasada veoma je bitno i kaljenje biljaka koje počinje sedam dana pre sadnje. Tada se slabije biljke navodnjavaju, a zaštićeni prostor se intezivnije provetrava, a po mogućnosti otkriva.
Kvalitetan rasad u momentu rasađivanja treba da ima sledeće karakteristike: elastično i zbijeno stablo visine 16-20 cm, sa 6-10 dobro razvijenih listova i sa dobro razvijenim korenom, naročito bočnim žilama.
Foto: Cover Images
