Tatula (Datura stramonium) se u prirodi može naći i kao samonikla (raste kao korovska biljka na zapuštenim zemljištima i đubrištima koja su bogata azotom) i kao gajena biljka.
U pitanju je jednogodišnja zeljasta biljka, krupna, razgranata, koja raste do 2 m visine. Ima jak vretenast koren, dobro razvijen. Stablo je granato, uspravno u gornjem delu šuplje. Lišće je naspramno, na dugim peteljkama, nazubljeno po obodu, tamno-zelene boje i maljavo. U pazuhu listova i grana nalaze se krupni i dekorativni beli cvetovi. Plod je čaura, veličine oraha, bodljikava, koja kad sazri puca po šavovima na 4 dela. U čauri ima puno semenki. Seme je spoljošteno, crne boje, bubrežasto i po površini mrežasto naborano. Cveta tokom celog leta i ima neprijatan miris. Ono što je najbitnije – tatula je otrovna biljka i potreban je veliki oprez u radu s njom.
Šta se kod tatule koristi kao droga?
List (folium) – sakuplja se pre ili u toku cvetanja. List se suši na promaji ili u sušarama na 60 stepeni, zatim se secka i kao takav se stavlja u promet. List je pod prstima hartijast, lako lomljiv. List je bez mirisa, gorkog ukusa. Od 8 kg sirovog dobije se 1 kg suvog lišća, pravilnim sušenjem. Čuva se u dobro zatvorenim posudama, zaštićen od svetlosti. List sadrži 0,5% alkaloida i to: hiosciamin, atropin i skopolamin. Droga se koristi kao sredstvo za izradu preparata u farmaciji.
Seme (semen) – sakuplja se potpuno zrelo. Kad je celo nema mirisa, a kad se sažvaće ima neprijatan miris i gorak ukus. Seme sadrži nešto manje od 0,5 % alkaloida.
Uzgoj tatule
Tatula se lako gaji jer sama sebe razmnožava. Obavezno se uzgaja u plodoredu.
Najbolje rezultate daje na poroznim, umereno vlažnim zemljištima koja su bogata azotom, a dobri su joj predusevi đubrene okopavine.
Pre setve obavezna je obrada zemljišta. Pod oranje uneti 30 t/ha stajnjaka, zatim orati na 40 cm. Po oranju rasturiti mineralno đubrivo NPK i to: 30 kg/ha N, 50 kg/ha P i 60 kg/ha K.
Razmnožava se isključivo generativno, direktnom setvom semena na njive, koja se obavlja početkom maja. Seje se u redove 70 cm, na 2 cm dubine, sa 5-7 kg/ha semena.
Od mera nege primenjuju se: proređivanje, okopavanje, prihranjivanje, kultiviranje. Prvo okopavanje vrši se u fazi 3-4 stalna lista, kad se i proređuje na 30-40 cm u redu. Drugo okopavanje vrši se 3-4 nedelje kasnije, kad se i prihranjuje sa 30 kg/ha N.
Žetva – Lišće se skuplja pre i u toku cvetanja. Žanje se na 15 cm iznad površine zemlje, skida se seme i lišće. I jedno i drugo se prvo suši na 40, a kasnije na 60 stepeni.
Ukoliko su sve agrotehničke mere pravilno urađene može dati sledeće prinose: 1.000 kg/ha suvog lišća i 800 kg/ha semena.
Rok trajanja ovih droga je do godinu dana.
Izvor: dipl. inž. Vladica Gavrilović, PSSS Negotin
Foto: Pixabay, Wikipedia
