Gljivica Armillaria mellea je široko rasprostranjeni patogen koji napada drvenaste, žbunaste i neke zeljaste vrste pričinjavajući značajne štete, pre svega u šumskim sastojinama, a neretko i u starijim voćnjacima sa stablima slabije vitalnosti.
Od voćnih vrsta posebno je osetljiva jabuka, zatim koštičavo voće, ali i vinova loza. Simptomi bolesti se manifestuju u vidu smanjenog porasta izbojaka, lišće je zakržljalo, hlorotično i prevremeno opada.
Karakteristična je i pojava velikog broja zakržljalih plodova, sušenje pojedinih grana, a na kraju i cele voćke, pogotovu u stresnim situacijama kao posledica suše.
Jačina simptoma zavisi od veličine i starosti domaćina kao i od intenziteta napada. Mlađe biljke brže propadaju dok se starijie suše i propadaju u periodu od dve do osam godina od momenta infekcije. Kod razvijenog drveća ovaj proces može da traje i preko deset, a u nekim slučajevima i 50 godina.
U samom voćnjaku prvo se suši jedno stablo, da bi se zaraza širila u koncentričnim krugovima i prenosila na ostale voćke koje odumiru. Brzina širenja zaraze zavisi od količine inokuluma, udaljenosti inokuluma od biljke domaćina, uslova sredine kao i stanja i vitalnosti same biljke.
Ova gljiva prvo inficira koren odakle se širi ka stablu gde se između sasušene kore i drvenastog dela javljaju bele do žućkaste lepezaste micelije. Pored njih često se javljaju i „rizomorfe“, mrke žiličaste trake sačinjene od gusto zbijenih micelija, najčešće na površini korena i korenovom vratu odakle se šire kroz zemljište. U prizemnom delu odumrlog stabla mogu se javiti i pečurke boje meda prečnika 5-15 cm koje su u narodu poznate kao „mednjače“.
Suzbijanje ovog patogena je veoma teško pošto se gljiva nalazi u zemljištu ili na stablu zaštićena korom. Značajne su mere prevencije koje pospešuju vitalnost voćaka, podizanje voćnjaka na pogodnim lokacijama, pravovremeno đubrenje i navodnjavanje. Voćnjake ne bi trebalo podizati na mestima iskrčenih šuma i voćnjaka. U slučaju pojave zaraze u samom voćnjaku, zaražena stabla i trule panjeve potrebno je povaditi čime bi sprečili dalje širenje bolesti. U vinogradu oko zaraženog čokota kopa se kanal koji se oblaže plastičnom folijom kako bi se sprečilo širenje rizomorfi kroz zemljište.
Izvor: dipl. inž. Nenad Ilić, PSSS Negotin
Foto: Wikimedia, Andrej Kunca, National Forest Centre – Slovakia, Bugwood.org, Pixabay, Cheryl Kaiser, University of Kentucky, Bugwood.org
