Da bi proces klijanja mogao da započne, potrebno je da su obezbeđeni temperatura, voda i vazduh (kiseonik).
Upijajući vodu zrno počinje da bubri, i ubrzo nastaju hemijske promene u njemu. Pod uticajem fermenata razlažu se složena organska jedinjenja nerastvorljiva u vodi (skrob, belančevine, masti i drugo) koja prelaze u rastvorljiva jedinjenja i služe kao hrana klici u njenom daljem rastu.
Klica počinje da raste. Prvo korenčić klice probija omotač i dalje raste, zatim raste primarno stablo (pupoljak sa začetim listovima) koje takođe probija omotač i izlazi napolje).
Pšenica klija na temperaturi jedan do dva stepena, ali pri ovoj temperaturi klijanje teče veoma sporo. Povećana temperatura ubrzava proces klijanja. Optimalna temperatura je 15-20 stepeni i tada seme klija za dva do tri dana. Maksimalna temperatura za klijanje je 35 stepena.
Kako bi zrno klijalo, potrebno je da upije vodu, 40-50% od ukupne mase zrna. Zato na brzinu klijanja utiče i vlažnost zemljišta. Povoljna vlažnost zemljišta je 60-90% od punog vodnog kapaciteta.
Najpovoljniji uslovi za klijanje su kad su istovremeno optimalni i temperatura i vlažnost zemljišta. Pri temperaturi od 10-12 stepeni uz optimalnu vlažnost zrno klija za pet dana .U proizvodnim uslovima optimalna temperatura je od 6-12 stepeni.
Pšenica klija sa 3-5 korenčića koji rastu u dubinu. Odmah po izbijanju korenčića primarno stablo probija omotači sa klicinim listićima raste ka površini zemljišta. Na površini se bezbojni klicini listići otvaraju pri čemu izlazi prvi zeleni list.
Izvor: dipl. inž. Zoran Milosavljević, PSSS Kosovska Mitrovica
