Insekti, ptice i glodari su skoro redovna pojava u stočarskim objektima jer im pogoduju uslovi sredine na takvim mestima. Zbog toga zaštita od štetočina ima izuzetan značaj u očuvanju zdravlja ljudi i domaćih životinja.
Velika količina hrane za životinje, ostaci hrane u pogodnim uslovima, odnosno pri optimalnoj temperaturi, i vlažnosti u objektima kao i proizvedeni stajnjak, idealni su uslovi za razvoj i preživljavanje insekata, glodara i drugih štetočina.
Zaštita od glodara podrazumeva stalno praćenje – kontrolu i sprečavanje širenja populacije glodara. U cilju suzbijanja zaraznih bolesti životinja i zajedničkih zaraznih bolesti životinja i ljudi (zoonoze) sprovodi se deratizacija gazdinstva i stočarskih objekata kao i objekata u kojima su smeštena hraniva i to najmanje dva puta godišnje, a po potrebi i češće.
Sitni glodari su uzročnici i prenosioci niza ozbiljnih zaraznih i epidemijskih oboljenja čoveka, domaćih i divljih životinja. Oni su praktično rezervoari prouzrokovača niza infekcija. U potrazi za hranom, zahvaljujući velikoj pokretljivosti, glodari prave velike ekonomske štete uništavanjem, zagađenjem i razvlačenjem gotove hrane namenjene ishrani domaćih životinja. Deratizacija je neophodna u zaštiti životne sredine, očuvanju zdravlja ljudi, domaćih životinja i materijalnih dobara. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, praktično ne postoji ni jedna zarazna bolest kod ljudi i životinja koja ne može biti preneta direktno ili indirektno preko glodara. Zbog ovih opasnosti i šteta stalna borba protiv glodara predstavlja obavezu kontrole populacije štetnih glodara.
Deratizacija se sprovodi kao kontinuirana mera uz donošenje programa i plana deratizacije koju obavljaju službe za deratizaciju pri veterinarskim stanicama.
Izvor: dipl. inž. Svetislav Marković, PSSS Valjevo
Foto: Pixabay
