Do 2030. sunce i vetar postaće najjeftiniji izvori energije

5

Obnovljivi izvori energije, poput vetra i sunca, do 2030. postaće najjevtiniji izvor energije u Grupi 20 vodećih svetskih ekonomija, pokazalo je novo istraživanje.

Ekolozi istovremeno upozoravaju da zemlje koje još investiraju u ugalj i nuklearnu energiju samo bacaju novac na tehnologiju koja za nekoliko godina neće biti konkurentna.

Rezultati istraživanja objavljeni pred samit Grupe 20 u Hambugu pokazali su i da je u poslednje dve godine u polovini zemalja iz G20 energija proizvedena iz obnovljivih izvora već jeftinija ili isto košta kao ona iz uglja ili nuklearnih elektrana.

U istraživanju koje je uradio finski Univerzitet Lapenranta, a objavio nemački ’Greenpeace’, računati su troškovi proizvodnje energije u zemljama G20 između 2015. i 2030. godine.

Utvrđeno je da su najjeftiniju struju u 2015. proizvodile vetroelektrane u velikom delu Evrope, Južnoj Americi, SAD, Kini i Australiji.

Predviđa se i da će zahvaljujući napretku tehnologije do 2030. solarna energija biti čak jevtinija od energije vetra u većini zemalja G20.

Stručnjak za energetiku nemačkog ogranka organizacije ’Greenpeace’ Tobijas Austrup ocenio je da ‘zaštita klime sve više ima ekonomskog smisla i van zemalja G20 jer obnovljiva energija postaje jeftinija od prljavog uglja i nuklearne energije’.

Kako je dodao, ‘svaka zemlja Grupe 20 koja još investira u ugalj i nuklearnu energiju baca novac na tehnologiju koja neće biti konkurentna narednih godina’.

Funkcioner francuskog ministarstva energetike Mario Pen na skupu u organizaciji Francuskog instituta za međunarodne odnose 4. jula odgovorio je na pitanje oko budućnosti francuskog elektroenergetskog sistema da ‘obnovljivi predstavljaju veliki deo odgovora’.

Međutim, kako je upozorio, s ciljem da se evropska ekonomija dekarbonizuje, ‘doći će do povećanja cena. Građani moraju da prihvate da je to cena dekarbonizacije’.

Pen je dodao da ‘neke zemlje, uključujući Francusku, možda neće biti spremne za to’.

Francuski zvaničnik takođe je potvrdio da nuklearna energija čini najveći deo u energetskom miksu zemlje, ali je istakao da je cilj da se njen udeo smanji na 50 sa 75 odsto proizvodnje struje do 2030.

Pen je rekao i da će sporazumi EU o energetici, poput onog o sistemu trgovine emisijama, i dalje biti problematični, s obzirom na ekonomsku i socijalnu zavisnost nekih članica od uglja. Ugalj, kako je rekao, za Francusku nije problem.

EU je inače 5. jula poručila partnerima iz Grupe 20 da se Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena neće vraćati na pregovarački sto pošto je američki predsednik Donald Tramp odlučio da se SAD povuku iz tog sporazuma.

– Sporazum ostaje temelj globalnih napora za efikasnu borbu protiv promena klime i realizaciju Agende za održivi razvoj do 2030. i smatramo da o njemu ne može ponovo da se pregovara – istakao je Brisel u saopštenju pred skup G20 u Hamburgu.

Kad je reč o povlačenju SAD iz klimatskog sporazuma, Austrup kaže da je energetska politika američkog predsednika loša i dodaje da ne bi trebalo propustiti šansu da se iskoriste odlični uslovi za širenje vetro i solarnih kapaciteta u američkim državama poput Kalifornije, Teksasa i Ajove.

Ipak, izgleda da ni Tramp ne zanemaruje obnovljvu energiju i krajem juna je u Ajovi rekao da njegova administracija razmatra da na planiranom zidu na granici sa Meksikom postavi solarne panele.

Američki predsednik rekao je da je ta ideja ‘jedinstvena’ i da to znači da će zid ‘sam sebe otplatiti’. Taj predlog, iako nije izvesno ni da li je izvodljiv, malo je ublažio kritike na račun Trampovih zaokreta u politici, velike vladine potrošnje i stava protiv obnovljive energije.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Pixabay


reklama