Učestale, ponegde i obilne padavine ovog proleća namučile su poljoprivrednike. Ipak, ne očekuje se manji rod pšenice od proseka u južnom Banatu. Ko je odradio sve potrebne agrotehničke mere neće imati problema sa prinosom-smatraju u Institutu „Tamiš“.
Ratari koji su prisustvovali Danu polja u Pančevu, zbog kiše, nisu mogli da prošetaju oglednim poljem Instituta „Tamiš“ i pogledaju useve različitih sorti stranih žita i hibrida uljane repice, ali su čuli reč stručnjaka i preporuke.
Zahtevna godina bila je do sada za ratare. Velika količina padavina uslovila je da su,umesto dva tretmana zaštite pšenice, uradili najmanje tri i to je bilo neophodno.
Suočavali su se i sa bolestima koje mogu smanjiti rod.
– Da bismo sprečili katastrofu iz 2014. godine gde je žuta rđa odnela veliki deo prinosa, poljoprivrednici su bili spremni i mi smo nakon uočavanja prekoračenja pragova štetnosti davali uputstva da se rade tretmani. Tretmani kako bismo zaštitili list zastavičar jer on je nosilac prinosa. Dakle, morali smo zaštititi zeleni deo biljke koji će hraniti biljku i uspeti da nalije zrno. Ono što se takođe može pokazati kao problematično je pojava fuzarijuma. Proizvođači apsolutno znaju da je to neophodan tretman i tu nema kalkulacije – kaže Maja Sudimac, savetodavac za zaštitu bilja Instituta „Tamiš“, Pančevo.
Ono što je sada neophodno usevima su sunčani dani. Poljoprivrednike osim prinosa muči i cena.
– Kod nas u Vladimirovcu je bilo i previše kiše, peskovita je dosta zemlja tako da upija sve. Pšenica je u dobrom stanju, ona se drži, ali na nekim mestima je polegla. Muči nas i cena pšenice koja je u odosu na prošlu godinu dosta manja – kaže Dorel Belu, poljoprivrednik iz Vladimirovca.
– Sada nam sunce treba kako bi pšenica mogla da završi svoju vegetaciju. Odradili smo sve i protiv korova i bolesti, borili smo se, prskali tri, četiri puta. Neko možda i više, tako da nam je sada samo bitno sunce – dodaje Jovan Jovanov, poljoprivrednik iz Bavaništa.
Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, očekuje se dobar rod i kvalitet zrna.
– Sada bolesti koje se pojavljuju na listovima nemaju nikakvog značaja. Zrno je odavno naliveno i zrno je formirano. Ne možemo još da vidimo, zbog ovih kiša, kakvo je stanje zagađenosti fuzarijumom. Optimistčna prognoza je 6 tona po hektaru, ali ja mislim da će biti od 5 do 5,5 tona po hektaru prosek pšenice – kaže Bogdan Garalejić, savetnik za ratarstvo Instituta „Tamiš“.
Žetva pšenice koja u južnom Banatu neće početi pre jula.
Izvor: RTV
Foto: Envato