U Vrbasu i okolnim opština završeno je oko 65% žetve pšenice, a prinos je nešto niži u odnosu na prošlu godinu. Brine i kvalitet ovogodišnje ozime pšenice.
U vrbaskoj i opštinama Kula, Srbobran i Bečej, u kojima je nadležna Poljoprivredna stručna i savetodavna služba iz Vrbasa, ovih dana žetva ozime pšenice se privodi kraju, a u odnosu na prošlu godinu površina pod ovom ratarskom kulturom ima nešto više, oko 32 hiljade hektara. Žetva je u ovom periodu intenzivna i do sada je urađeno oko 65 odsto površina. Vladimir Rankov iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe kaže da su prinosi manji od očekivanih, oko pet i po do šest tona po hektaru.
– Svi poljoprivredni proizvođači su navikli na neke veće prinose, pošto su to sorte koje su, kojoj odgovara ovaj lokalitet i ovaj klimat uopšte. Međutim, mi jesmo imali određenu količinu padavina u onom momentu kada je, u toku vegetacionog perioda kada je to trebalo ozimoj pšenici kao biljnoj vrsti, međutim, nismo imali sumu temperatura da ta, to zrno nalije onako kako bi trebalo, koje bi posle rezultiralo samim prinosom i samim kvalitetom. Mi imamo u žetvi štura i nenalivena zrna koja propadaju kroz sito i to je neki otpad i samim tim loš kvalitet što se kasnije odrazilo i na smanjenje prinosa od očekivanog – kaže Rankov.
On dodaje da su obilne padavine uticale na kvalitet zrna pšenice.
– Što se tiče kvaliteta zrna, trenutno kad proizođač svoju robu odnese kod skladištara meri se hektolitar i on je izuzetno nizak. Kreće se od 72 do 75 odsto što je mnogo manje od nekih uobičajenih postotaka za ovaj kraj. To tim utiče i na smanjenje prinosa i na ovaj prinos koji je trenutan, a to je u proseku pet i po do šest tona po hektaru – rekao je Rankov.
Budući da je žetva u toku, on je istakao da je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba iz Vrbasa dobila dopis iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, a tu je svakako uključeno i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koji apeluju da se ne pale strništa i žetveni ostaci. Žetvene ostatke bi trebalo zaorati, jer se u slučaju paljenja strništa uništavaju korisni mikroorganizmi, smanjuje se sadržaj humusa u zemlji, ali i značajno ugrožava ekosistem na ovom području.
Izvor: RTV
Foto: Envato