Nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koje je u aktivnom statusu, preduzetnik, privredno društvo ili zemljoradnička zadruga, koja ispunjavaju opšte i posebne uslove za odobravanje projekta, koji se finansiraju iz IPARD programa, treba da dokažu ekonomsku održivost projekta kroz izrađen biznis plan. Biznis plan, kao sastavni deo dokumentacije se prilaže u štampanoj i elektronskoj formi.
Za investicije koje ne prelaze 50.000 evra, potebno je izraditi jednostavan poslovni plan usaglašene forme sa IPARD agencijom.
U uvodnom delu se navode osnovne informacije o podnosiocu zahteva i predmetu poslovanja gazdinstva. Sledeći korak je precizno definisanje postojeće strukture i obima proizvodnje na gazdinstvu, gde se navode podaci za predhodnu i tekuću godinu i za planirane godine sprovođenja projekta. Navode se oni proizvodi koji se već proizvode na gazdinstvu i koji će biti proizvedeni u budućnosti. Proizvodnju prate i troškovi materijalnih inputa koji se takođe evidentiraju za sve godine sprovođenja projekta. Veliki značaj ima i projektovanje potencijalnog broja novozaposlenih radnika, za koje se navodi prosečan broj meseci rada, kao i bruto zarada.
Evidentiranje osnovnih sredstava na gazdinstvu je nezaobilazan korak, i ovde se navode precizni podaci o vlasništvu i strukturi zemljišta, površinama i vrednosti objekata, broju i kategorijama životinja na gazdinstvu. Naredni korak je projekcija plana prodaje za sve godine realizacije projekta, gde se navode potencijalne količine i cene proizvoda.
Kada imamo projektovan plan prodaje, onda možemo predstvatiti strukturu prihoda od prodaje proizvoda, podsticaja i IPARD podrške po godinama realizacije projekta. Za već postojeću i novu mehanizaciju, opremu i objekte vrši se godišnji obračun amortizacije. Dalje prikazujemo strukturu i dinamiku ulaganja sa ukupnim troškovima u osnovna i obrtna sredstva, uz navode o datumu završetka investicije, datumu podnošenja zahteva za isplatu, iznosu i datumu dobijanja IPARD podrške. Pod pretpostavkom da se investicija realizuje iz kredita, neophodno je napraviti obračun kreditinih obaveza gde za svaku godinu prikazujemo anuitet, kamatu, iznos otplatnog dela i ostatka duga.
Na osnovu projektovanih prihoda i rashoda, uz uračunate podsticaje, IPARD podršku i zadate poreske stope predstavljamo bilans uspeha i označavamo reprezentativnu godinu. Za svaku godinu realizacije investicije na osnovu priliva i odliva sredstava izrađuje se novčani tok.
Na osnovu dobijenih rezultata pristupa se statičkoj oceni investicije, gde se na osnuvu dobijenih podataka daje konačna ocena o opravdanosti investicje.
Na osnovu svih inputa i outputa , vrši se projekcija bilansa uspeha, finansijskog i ekonomskog toka projekta koji predstavlja polaznu osnovu za ocenu efikasnosti samog projekta.
Statička ocena ekonomske efikasnosti projekta bazira se na pojedinačnim pokazateljima koji se izvode iz podataka iz novčanih tokova i bilansa stanja.
Statički pokazatelji:
– Rentabilnost: neto dobit/ukupne investicije;
– Produktivnost: neto dobit+amortizacija/ukupne investicije;
– Ekonomičnost: ukupni rashodi/ukupan prihod
Za investicije koje prelaze preko 50.000 evra potrebno je prikazati ocenu projekta kroz neto sadašnju vrednost i internu stopu rentabilnosti. Na osnovu dobijenih rezultata pristupa se dinamičkoj oceni investicije.
Dinamička ocena ekonomske efikasnosti projekta uključuje ceo vek investicionog projekta. Za ocenjivanje rentabilnosti koristi se ekonomski tok projekta, a za ocenjivanje likvidnosti finanasijski tok projekta. Najvažniji pokazatelji su:
– neto sadašnja vrednost
– interna stopa rentabilnosti
– vreme povraćaja uloženog kapitala
Neto sadašnja vrednost projekta je sadašnja vrednost neto primanja ekonomskog toka uz diskontnu stopu koja je jednaka realnoj kamatnoj stopi na kredite, a najmanje 6%. Investicija čija je neto sadašnja vrednost pozitivna može se smatrati ekonomičnom.
Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja vrednost projekta jednaka nuli, i može se tretirati kao specifična stopa profitabilnosti.
Vreme povraćaja uloženog kapitala je period za koji je potrebno da se sredstva uložena u projekat vrate (predračunska vrednost inv./dobit).
Posle raspisivanja javnog poziva kompletna dokumentacija se šalje u štampanoj formi, uz biznis plan koji se dostavlja i u elektronskoj formi i na cd-u. Tek nakon dobijanja pozitivnog rešenja se pristupa realizaciji investicije, kako bi se mogla povući bespovratna sredstva, u procentualnom iznosu od 60% ukupnih prihvatljivih troškova.
Izvor: Dipl. inž. agroekonomije Zoran Starinac, PSSS Kruševac
Foto: Envato, Freepik