Vojo Tošović iz sela Radaljevo pokraj Ivanjice proglašen je za „Najdomaćina Srbije“ 2023. godine u oblasti povrtarstva, na konkursu koje su organizovali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije.
U njegovim plastenicima, koji se prostiru na 5.000 kvadratnih metara, gaje se zelena salata, sapanać, rasadi povrća.
– Sedamdesetih godina prošlog veka deda je imao jedan mali plastenik i jednom mesečno je na lokalnu pijacu iznosio svoje proizvode. Nakon toga je to otac nastavio, a ja sam poslednjih 15 godina to zajedno sa ukućanima podigao na viši nivo i sada je cela porodica uključena. Sedmoro nas je u kući i radimo ko šta i koliko može, preklapamo se i dopunjujemo – rekao je za Tanjug ivanjički najdomaćin.
Tošović ističe da mu priznanje „Najdomaćin“ dolazi kao kruna rada i ispunjenje dečačkih snova da se po završetku školovanja vrati u rodno Radaljevo i nastavi sa poljoprivrednom proizvodnjom na porodičnom imanju.
– Ja sam uvek sebe video na selu. Još u gimnazijskim danima ja sam svojim drugarima pričao o selu i onda kada su me svi gledali sa nevericom. I na fakultetu i odsluženju vojnog roka, uvek sam svojim drugarima pričao o lepoti sela i da želim da ostanem i da zasnujem porodicu na selu. I sada kada sam dobio ovu nagradu, zvali su me sa svih strana i puna srca su mi rekli da sam uspeo u onom o čemu sam oduvek maštao – kaže Tošović.
On, međutim, dodaje da bez nagovora prijatelja nagrada ne bi ni stigla u njegove ruke.
– Na nagovor jednog drugara, poslednjeg dana konkursa, 31. oktobra, neka dva sata pre isteka roka za podnošenje prijave mi smo se prijavili. Posle toga su dolazili, pravili reportažu o nama, nakon čega smo na jedan skup u Guči izneli naše proizvode i tada je krenula jedna lepa pričao nama. Posle nekoliko dana sam dobio poziv iz ministarstva da sa porodicom budem gost u Privrednoj komori i to je za mene zaista bilo jedno veliko iznenađenje i tada su nam rekli da smo ušli u izbor najboljih 50. Mislio sam da je to maksimum. Bila nam je čast da budemo tamo, među 50 najdomaćina. U trenutku kada su pročitale moje ime, ostao sam zatečen – istakao je Tošović.
Svih sedam članova porodice Tošović, od najstarijih do najmlađih, uključeno je u radove u plastenicima, a neki neretko pozovu i dodatno pojačanje.
– Nije ništa od toga fizički teško, a ono što u neku ruku i jeste uglavno obavlja otac. Nama ženama uglavnom idu ti lakši poslovi. Najviše posla ima u maju, tada je prodaja rasada. Kasnije se sve to posadi, nakon čega sledi održavanje i berba. I moje društvo iz škole mi rado pomaže. Često dolaze kod mene kada je sezona da zajedno obavimo poslove – kaže kćerka najdomaćina, Nikolina Tošović.
Zorici Tošović, majci najdomaćina, ova nagrada došla je kao potvrda da nije pogrešila što je sina podržala u nameri da ostane na selu i svoju budućnost, za razliku od savremenih trendova, umesto u gradu, stvara upravo u Radaljevu.
– Uvek sam govorila: „Šta god odlučiš, ja te podržavam“. I on je uvek govorio da će ostati na selu. Mada sam ja ponekad i sumnjala da će otići, međutim zadržao se na selu i ja sam ga uvek podržavala – kazala je Zorica.
Inače, uz zvanje „Najdomaćina“, ova nagrada sa sobom nosi i novčani deo, koji je Vojo podelio sa onima kojima je novac u ovom trenutku potrebniji.
Foto: Tanjug