Dunja, jesenja lepotica, čuvena po svom zanosnom mirisu, i omiljena sirovina za spravljanje voćne rakije. Ipak, površine pod dunjom su relativno male, a njeno gajenje i dalje nedovoljno zastupljeno za potrebe naše zemlje. Zato vam predstavljamo savete za uspešan uzgoj i pravilnu negu zasada dunje.
Dunja u našoj zemlji cveta od kraja aprila do sredine maja, pa uspešno izbegava pozne prolećne mrazeve. Sazreva oko 170 dana nakon cvetanja, pa joj pogoduju blage jeseni, i nije je preporučljivo gajiti iznad 700 m nadmorske visine.
Veoma je dugovečna, i može se gajiti preko 50 godina. Počinje da rađa u drugoj godini, a značajni prinosi počinju od četvrte. U desetoj godini, dunja ulazi u maksimalnu rodnost.
U plantažnim zasadima, u zavisnosti od uslova gajenja i sortimenta, očekivan prinos je između 10 i 60 kg po stablu. Pojedinačna stabla rađaju značajno više od toga, čak po 100-200 kg. Prirodni oblik dunje je žbun, ali se u zasadima orezuje i gaji kao stablašce visine oko 3 m.
Dunja može da se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem. Ipak, u ozbiljnoj voćarskoj proizvodnji koriste se isključivo sadnice dobijene kalemljenjem. Razmnožavanje izdancima je prisutno u ekstenzivnom uzgoju, gde se dunja gaji na sopstvenoj podlozi, a semensko u oplemenjivačkom radu.
Najčešće korišćena podloga je MA, zbog svoje izuzetne otpornosti prema mrazu, dobrog ožiljavanja i ukorenjavanja. Ipak, stabla su na ovoj podlozi srednje bujna i neophodan im je naslon.
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja. Leskovačku često nazivaju dunja, a vranjsku – dunjac.
Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje, i mogla bi se označiti kao srednje bujna.Kruna je široka, okrugla, sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema štetočinama, a osetljiva na viruse, bakterioznu plamenjaču i Moniliju. Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno, i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama. Plod je jabučast, i veoma krupan, 200 – 500 g. Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrnasto, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre transportabilnosti i obično se za preradu prevoze u rasutom stanju. Sazreva sredinom do kraja oktobra. Kao nedostaci ove sorte pominju se lako opadanje na vetru, sitni plodovi na lošijim zemljištima i u lošijim godinama itd.
Vranjska dunja ili dunjac je stara sorta raširena u slivu Južne, Velike i Zapadne Morave, a manje u ostalim delovima Srbije. Skeletne grane izlaze pod oštrim uglom, a kada prorode povijaju se od polovine u luk ka zemlji mada ne pucaju. Ova sorta je osetljivija na bolesti i štetočine od leskovačke. Plod je izrazito krupan, pa često zna da prebaci 1 kg mase. Kruškolik je, izdužen, prekriven finim maljama i izuzetnog mirisa. Meso ploda je bledožuto, slabo sočno, trpko, slatko nakiselo, sa dosta kamenih ćelija, posebno oko semene kućice. Prijatne je arome. U celini, kvalitet ploda je dobar. Bere se od kraja oktobra.
Ove dve sorte se međusobno oprašuju, a kao oprašivač za obe se može koristiti i pazardžijska dunja. Da bi oprašivanje bilo efikasnije, na hektar zasada je potrebno postaviti minimalno dve košnice medonosnih pčela. U praksi se najčešće sreću zasadi u kojima su leskovačka i vranjska dunja, pa odnos glavne sorte i oprašivača po redovima može biti 6:2; 6:1 i slično.
Priprema zemljišta za sađenje dunje sastoji se u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jamića. Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm. Zatim se predviđena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta voćaka u njima. Za sadnju dunje najbolje je umereno vlažno, propusno i hranljivim materijama bogato zemljište. Dunjik ne treba podizati na teškoj i vlažnoj zemlji, kao ni na suvoj i peskovitoj. Da bi se stablo normalno razvijalo, dubina oraničnog sloja treba da bude minimalno 50 – 60 cm. Rastojanje između redova, i u redu zavisi od primenjene podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada, ekoloških uslova i nivoa agrotehnike. U praksi se najčešće sreću rastojanja između redova od 4 – 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m.
Zemljište se održava jesenjom obradom do 10 cm dubine, dopunskom obradom (jalovi ugar, trava, malčiranje) i herbicidima, koji se mogu koristiti već od prve godine.
Pri izboru lokaliteta za uzgoj dunje, potrebno je znati da ona voli sunčevu svetlost i toplotu, i da u senovitom položaju znatno slabije rađa. Plodovi iz senke neće imati karakterističnu aromu, biće zeleniji i sitniji. U hladnijim zonama često stradaju plodovi, pa i drvo.
Dunja vrlo dobro i redovno rađa samo kada je dovoljno vlage u zemljištu. Najbolje uspeva na položajima gde zemljišta imaju dovoljno vazduha i vode. Ne podnosi močvarne terene, gde zbog nedostatka kiseonika može doći do gušenja korena. Područja koja bi se mogla preporučiti za intenzivno gajenje dunja morala bi imati 750 – 900 mm padavina tokom godine ili 600 mm dobro raspoređenih padavina tokom vegetacije.
U uslovima intenzivne proizvodnje preporučuje se oblikovanje krošnje dunje u modifikovani vretenast žbun. Prva (donja) etaža formira se na visini 60 cm od zemljišta, a s produžnicom bi trebala zatvarati ugao od 52°. Etažne grane primarni su elementi krošnje, koje na sebi nose sekundarne, tercijarne itd., grane koje imaju funkciju rodnog drveta. Sekundarne grane na primarnoj grani od osnove prema vrhu moraju postepeno biti tanje i kraće. Druga etaža nalazi se na visini oko 70 cm, a treća na 50 – 60 cm. Kratke rodne grančice se ne skraćuju, jer im se rodni (mešoviti) pupoljci nalaze pri vrhu (obično 1 – 3). One se izrođavaju nakon 3 – 4 godine rađanja, pa je zbog toga potrebno imati i jačih porasta na kojima će se u međuvremenu formirati nove. Vite rodne grančice se po pravilu ne skraćuju, već se samo proređuju. Skraćivanjem dugih grana se kod dunje može potencirati bolje grananje i dobijanje novih kratkih i vitih grančica, što nije uvek slučaj kod drugih jabučastih vrsta. Letnja rezidba dunje, ili rezidba na zeleno takođe se može obavljati i ona daje veoma povoljne rezultate.
Pošto se koren dunje prostire u površinu, praksa je da se đubri cela površina dunjika. Okvirne količine su 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva. Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista) tečnim preparatima.
Dunja vrlo dobro reaguje na navodnjavanje, a pošto je vrlo zahtevna u tom pogledu u toku celog vegetativnog perioda joj treba obezbediti dovoljne količine vode. Obično se prvo zalivanje izvodi vrlo rano, već u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se preporučuje pred kraj junskog opadanja, treće u julu i četvrto u avgustu, kada plodovi i letorasti još rastu intenzivno. Sva ova navodnjavanja treba da budu obilna: prolećno sa 25 – 30 mm, a letnja sa po 50 – 60 mm po m².
Dunja se prosečno tretira 6 – 8 puta- Najčešće bolesti su palež dunje, monilija, pegavost lišća i pepelnica. Dunju napada i veliki broj štetočina kao što su: breskvin smotavac, jabukin smotavac, zelena lisna vaš, rutava buba, moljci, cvetojedi, mineri lista, potkornjaci, sipci, smotavci pupoljaka itd. Od štetnih glodara dunju napadaju zec, poljski miš i vodena voluharica. Štete može da pričini i srna. Opšta napomena je da se određeni procenat oštećenih plodova toleriše, te da se suzbijanju pristupa tek onda kada štetočine pređu ekonomski prag štetnosti.
Što se tiče zaštite od nepovoljnih činilaca – pre svega treba pomenuti vetar. Ako je dunjik podignut na vetrovitom terenu, neophodni su vetrozaštitni pojasevi. Zaštita od poznih prolećnih mrazeva je obezbeđena prirodnim putem, samim vremenom cvetanja dunje, pa nju nije neophodno posebno izvoditi.
Izvor: vocarstvo.rs
Foto: Pixabay, CoverImages
