Da je tačna ona stara narodna izreka da „zdravlje nema cenu“ govori podatak da je u Srbiji, ali i širom Evropske unije, sve veći broj proizvođača organske hrane, uprkos činjenici da je ona skuplja od konvencionalne – kako za proizvodnju, tako i kada se nađe na rafovima.
U današnjem svetu, gde se sve više govori o zdravom životnom stilu i očuvanju prirode, organska proizvodnja hrane postaje ne samo trend, već i neophodnost, koja je naročito došla do izražaja posle početka pandemije korona virusa.
Površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavlja da raste i 2022. godine dostigla je 16,9 miliona hektara (ha), u odnosu na 15,9 miliona u 2021. i 14,7 miliona hektara 2020. godine, podaci su koje je objavio Eurostat. U 2022. godini površina koja se koristi za organsku poljoprivredu bila je ekvivalent do 10,5 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine u EU.
Podaci Eurostata takođe govore i da se između 2012. i 2022. godine površina koja se koristi za organsku poljoprivredu povećala u skoro svim zemljama EU. Najveće stope ekspanzije u ovom periodu bile su u Hrvatskoj (+306 odsto), Portugaliji (278 odsto) i Bugarskoj (182 odsto).
Najveći udeo površina za organsku poljoprivredu u ukupno korišćenoj poljoprivrednoj površini bio je u Austriji (27 odsto), Estoniji (23 odsto) i Švedskoj (20 odsto). Nasuprot tome, udeo organske poljoprivrede bio je ispod pet odsto u pet zemalja EU 2022. godine, sa najnižim udelom na Malti – ispod jedan odsto, Bugarskoj i Irskoj sa udelom od dva odsto.
Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja beleži cifru od 7.000 proizvođača organske hrane, a brojke iz 2020. godine pokazuju da je pod organskom proizvodnjom bilo oko 19.255 hektara. Organska proizvodnja u Srbiji obuhvata različite segmente, uključujući biljnu proizvodnju i stočarstvo, sa posebnim fokusom na organsko voće i povrće.
U Srbiji postoji šest sertifikacionih kuća koje su ovlašćene od Ministarstva poljoprivrede i sa kojima proizvođači mogu sklopiti ugovor, a nakon perioda konverzije – koji obuhvata razne provere i analize, dobijaju sertifikat i sprovodi se redovna kontrola.
Među proizvođačima organske hrane u Srbiji je i porodica Vukadinović, koja svoje proizvode predstavlja i na svom sajtu „Vratimo se na selo“.
– Pre 13 godina živeli smo u Novom Sadu i imali smo jedno dete. Tada smo shvatili da nam posao u gradu uzima vreme i preselili se na selo, na dedovinu, i započeli proizvodnju organske hrane. Sa poslom na selu uspeli smo i da proširimo porodicu i sada imamo šestoro dece, što bi u gradu bilo nemoguće – kaže Branko Vukadinović u razgovoru za Biznis.rs.
On ističe da organska proizvodnja nije laka, te da se u radu suočavaju sa raznim izazovima.
Takođe, iako je zadovoljan poslovanjem svoje porodice, navodi da novčanik još uvek ograničava dosta ljudi pri izboru organske hrane.
– Ljudi najviše kupuju jaja, zatim povrće i nešto slabije meso – ističe Vukadinović.
Jedan od problema proizvođača ovakvih namirnica jeste i trajnost – neki proizvodi ne mogu da traju dugo, pa ako se ne prodaju proizvođač je na šteti, napominje Vukadinović.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato