Pčelari u Pljevljima ove godine imali su dobre prinose meda, što nije slučaj sa njihovim kolegama u južnom i centralnom delu Crne Gore.
To je „Vijestima“ potvrdio Žarko Dragašević, predsednik pljevaljskog Pčelarskog udruženja „Matica“, koji se već pola veka bavi pčelarstvom. U svom uljaniku u pljevaljskom selu Dragaši ima preko stotinu košnica.
– Pčelari Pljevalja mogu biti vrlo zadovoljni. Prinosi meda su odlični na prostoru cele naše opštine. Oni pčelari koji su očuvali pčelinja društva od varoa i od neželjenog rojenja mogli su da računaju na makar jedan pun nastavak meda. Dakle, to je od 20 kilograma meda po košnici, pa kod nekih i više 25, 30 pa i 40 kilograma meda. Bilo je pčelara koji su u određenim pojedinačnim slučajevima imali i po 56 kilograma meda po košnici, što je začuđujuće, ali radi se o pčelarima iz kruga mojih dugogodišnjih prijatelja i kolega i nemam nijedan razlog da im ne verujem. Ne pamtim za pola veka pčelarenja da su se desile dve ovako dobre pčelarske godine jedna za drugom u našoj opštini, što je za pohvalu. Imali smo sreće da je ovo još jedna godina sa dobrim prinosima i nadamo se sa dobrim prihodima – kazao je Dragašević.
Rekao je da je u njegovom pčelinjaku prosečan prinos po košnici bio 20 kilograma za društva koja se nisu rojila.
Ističe da je od kolega iz ostatka Crne Gore, naročito primorja i središnjeg dela Crne Gore, doznao da oni nisu imali ni približno dobre prinose kao Pljevljaci. Oni, ističe, nisu bili dobri ni pčelarima na području Žabljaka.
Dragašević kaže da je pljevaljske pčelare potpomoglo to što je obilato medila četinarska šuma.
– Godina je krenula dobro, prvo cvetna paša, potom voćna paša, u nekim delovima opštine te paše su bolje iskorišćene, a posle toga medenje je bilo izvanredno. Paša je u pljevaljskom kraju počela veoma rano, dvadesetak dana ranije nego što je to uobičajeno, ali je shodno tome završena i završava se ranije, makar nekih petnaestak dana, tako da nije neobično za ovu godinu što se med vrcao u prvom delu i sredinom jula – rekao je Dragašević.
I za Radoslava Bela Zečevića ova godina je bila rekordna i nadmašila je prethodnu, takođe po prinosima meda dobru godinu.
Zečević, koji je inače magistar pčelarstva, i njegova porodica imaju oko 300 košnica, od kojih 240 proizvodnih, dok su ostale pomoćne.
Sve su bile smeštene u stacionarnom pčelinjaku u pljevaljskom selu Odžići. Iz košnica je u proseku izvrcao od 25 do 27 kilograma meda.
– Senzorno med je izvrsnog kvaliteta. Većinom šumski, polimorfni med, čiji puni kvalitet će pokazati floristička analiza, kao i kvalitativna analiza. Sada je važno što pre početi pripremu pčelinjih zajednica za zimovanje kako bi spremno ušle u period mirovanja – kaže Zečević.
Osim meda Zečević proizvodi matice za svoje potrebe, rojeve, a imao je i proizvodnju matičnog mleča i propolisa.
Iako je godina bila rodna, Dragašević kaže da pčelari neće smanjivati cene meda, a neki čak i razmišljaju da je povećaju sa 15 na 20 evra po kilogramu.
– Ono što je sigurno da cena meda značajno smanjuje potražnju za medom, zbog platežne moći našeg naroda. Crna Gora je po potrošnji meda pri dnu u svetu, što je veoma loše za zdravlje njenih stanovnika. Neprihvatljivo je da čovek za godinu dana ne pojede pola kilograma meda. Da li smo toliko siromašni ili je to odgovor na cenu ili ljudi nisu svesni blagodati koje obezbeđuje redovno uzimanje meda. Bilo bi normalno da čovek dnevno pojede makar kašiku meda, jer ne postoji nikakva hrana ni približno zdravstveno efikasna kao što je med – rekao je Dragašević koji se bavi organskim pčelarstvom.
Tokom zime mnogi pčelari imali su gubitke na pčelinjacima zbog varoe.
– Bilo je problema sa varoom, pogotovo što su lekovi koji se koriste u organskoj proizvodnji manje učinkoviti i nisam zadovoljan njihovim učinkom… Mora se ostaviti dovoljno meda pčelinjim zajednicama, pogotovo slabijim, ne možemo se osloniti na prihranu šećerom. Uz to organski šećer koji koristim je skup (2,5 do 4 evra po kilogramu). Proizveo sam mali broj matica za tržište, smatram da je cena matica od 18 evra (od toga sedam evra subvencije, a pčelari plaćaju 11 evra) u Crnoj Gori neprihvatljiva za pčelare, što pokazuje tražnja. Od oko 250 registrovanih pčelara, a verovatno ih ima i do 400 koji se bave pčelarstvom u pljevaljskom kraju, nedeljna potražnja je bila oko 10 matica što je manje od jedan odsto svih društava u opštini. Smatram da je to tragično, jer matice su osnov svega u savremenom pčelarstvu, treba ih menjati svake godine, one se tretiraju u toku godine više puta u odnosu na pčele koje su kraćeg vijeka – kaže Dragašević.
Predsednik „Matice“ tvrdi da je zadovoljan podsticajima koje pčelari dobiijaju od države i Opštine Pljevlja.
Opština Pljevlja je ove godine izdvojila čak 50.000 evra za podsticanje pčelarstva, a prvi put daje i direktan podsticaj od pet evra po košnici.
Izvor: Vijesti
Foto: Envato