Živinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, jer se radi o proizvodnji koja pored što zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, ostvaruje značajne proizvodne rezultate i potencijal za izvoz priplodnih jaja, pilenki za odgoj koka nosilja, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa.
Sanja Čelebićanin, direktorka PU Zajednica živinara za EUpravo zato kaže da je ta proizvodnja na godišnjem nivou 128.000 tona mesa živine.
– Prema informacijama kojima raspolažemo, u ekspolataciji je oko pet miliona koka nosilja. Međutim, nisu sva gazdinstva sa živinom popisana i ne nalaze se u Centralnom registru Uprave za veterinu (registar jata i broj jedinki u jatima – eksploatacioni ciklus) – navodi ona.
Kako bi svi oni izvozili potrebno je da se usaglase zahtevi zemlje uvoznice, konkretno ispuniti zahteve iz sertifikata i dostaviti garancije Uprave za veterinu, navodi Čelebićanin.
– Važna je saradnja između nadležnih organa u oblasti veterinarstva, Uprave za veterinu Republike Srbije i uprava nadležnih za tržište gde se plasiraju pošiljke u međunarodnom prometu – kaže ona.
Dodaje da Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, u regionu, tačnije u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.
– Čekamo da se usaglasi setrifikat za izvoz u Albaniju, ali još nismo dobili odgovor – navodi ona.
Prema njenim rečima, količine izvoza su oko 60% manje u odnosu na uvoz (zamrznto meso živine iz EU, Rusije). Problem je što ne smemo da obeležavamo naše meso – GMO slobodno, a uvozimo meso i proizvode za koje nemamo garnacije da živina nije hranjena GMO hranom.
– Naravno, ne treba zabraniti uvoz, ali subvencije našim proizvođačima bi dobrodošle, zatim i otvaranje drugih tržišta, jer želimo ravnopravan položaj u međunarodnom prometu – pojašnjava Čelebićanin i dodaje:
– Kada dobijemo dozvolu za izvoz na tržište EU, moći će se viškovi proizvoda izvoziti. Naši proizvođači su uložili mnogo u nove tehnologije, u same objekte i biosigurnosne mere i žele da izvoze na druga tržišta.
Na pitanje novinara koji su sve problemi i kočničari razvoja živinarstva u Srbiji, ona kaže da su to pre svega dokazivanje zdravstvenog statusa kod živine imunoprofilaksa protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije kroz proveru titra antitela – imunološkog odgovora.
– Zatim je tu popis svih gazdinstava sa živinom i jata, dakle i gazdinstva koja drže po nekoliko koka za svoje potrebe radi mera koje se preuzimaju protiv avijarne influence, kao i kontrola zoonoza- monitoring i prevalence Salmonellae (prvenstveno Salmonellae kategorije jedan, takozvani trovači hrane, a to su S. enterititidis i S. typhimurium). Ne možemo dokazati pravo stanje, jer nemamo sva jata u registru, prijavu i odjavu jata živine i broj i strukturu gazdinstava – nabraja Čelebićanin.
Hormoni u pilećem mesu su kod nas tema koja je uvek raspirivala razne teorije zavere. Kakva je stvarna situacija i imamo li razloga za zabrinutost?
– Upotreba hormona je zabranjena. Sprovodi se nacionalni monitoring za zabranjenje supstance (hormoni, tireostatici i anabolici), zatim uzimaju se uzorci radi provere ostataka dozvoljenih supstanci kao što su antibiotici , jer nakon lečenja treba da protekne potrebno vreme, odnosno karenca kako bi se izlučile supstance sa kojima je životinja lečena, jer takve životinje i njihovi proizvodi ne mogu da ulaze u lanac hrane ljudi. Takođe, proveravaju se i kontaminenti kao što su teški metali, mikotoksini, pesticide – navodi Čelebićanin.
Ona ističe sa se u ovom kontekstu može govoriti samo o nelegalnom korišćenju antibiotika, ali se službena kontrola sprovodi upravo u skladu sa procenom rizika i uzimaju uzorci po planu.
Naglašava da snabdevanje potrošča treba da bude iz odobrenih i registrovanih objekata, dok se maloprodajni objekti i veleprodaje snabdevaju od odobrenih potrošača koji su pod nadzorom.
– Nikada ne možete govoriti o 100% sigurnom proizvodu, ali se radi na uspostavljanju kontrole gde se opasnost od pojave rizika smanjuje na najmanju meru, upravo planovima službenih kontrola, monitorinzima hrane, proizvoda, živih životinja, njihovih sekreta i ekskreta – navodi stručnjakinja.
Kada su u pitanju zakonske regulative u živinarstvu u EU sa kojima Srbija, iako još ne formalna članica, mora da se uskladi, Čelebićanin tvrdi da su zakoni harmonizovani, pravilnici većinom usaglašeni, a problem je implementacija, a zatim i neprijavljivanje jata radi dokazivanja zdravstvenog statusa živine.
– Primedbe Evropske komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlja živine i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa, Program mera zdravstvene zaštite. Potrebno je izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidljiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer, tove piliće 1000 ili više komada i slično – objašnjava direktorka PU Zajednica živinara.
Na pitanje novinara na čemu se trenutno radi u sektoru, a šta bi trebalo uraditi kako bi se unapredila ova poljoprivredna grana, Čelebićanin kaže:
– Trenutno radimo puno sa Upravom za veterinu. PU Zajednica živinara Srbije i Privredna komora Srbije sa grupacijom za živinarstvo, zatim Veterinarska akademija, Veterinarski institut i veterinari na terenu kako bi formirali radnu grupu za pravilnik u vezi sa salmonelom, kako bismo zatim edukovali i pozvali uzgajivače da prijave svoja jata.
Ona kaže da su edukacije jako važne.
– Održali smo edukacije u sedištima Regionalnih privrednih komora (njih 11) za poljoprivrednike, proizvođače, veterinare. Vetrerinarski inspektori su upoznali sve proizvođače sa zakonskim obavezama – navodi Čelebićanin.
Sanja i njene kolege su optimisti kada je u pitanju budućnost živinarstva u Srbiji.
– Mislimo da smo na dobrom putu da svi zajedno postignemo željeni cilj, popis gazdinstava i jata živine, kontrolu zdravlja živine, kontrolu i smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp – zaključuje direktorka PU Zajednica živinara.
Izvor: M.A./EUpravo zato
Foto: Freepik, Envato, Agro TV