Prve kampanje vađenja šećerne repe u Srbiji pokazale su nimalo dobre rezultate. Naime, sudeći po onome što vidimo, biće dosta trule repe, a čak i u zdravim biljkama, sadržaj šećera je raznolik, a kvalitet nezadovoljavajući.
Zlatko Periša iz Torka u Opštini Žitište, kaže da su prinosi mizerni, nekima je repa propala od 60 do 80 odsto, drugi su na 50 odsto, dok su najbolje prošli oni koji imaju truleži od oko 20 odsto. Inače ako u šećeranu uđe kamion koji ima 25 odsto trule repe, vraća se nazad.
Ovako loša je situacija je, dodaje on, širom njiva severnog i srednjeg Banata.
„Kampanja je počela, vadi se nešto zdrave repe bez prebiranja, ali većina mora da se prebere uz pomoć radnika, što povećava troškove i uzima onaj novac koji poljoprivrednici nemaju. Katastrofa je i sa drugim kulturama, ali repa je najviše podbacila. Većina proizvođača će ostati dužna šećeranama. Okupio sam poljoprivrednike iz više mesta, da pokušamo da pišemo Ministarstvu, ako može na neki način da nam se pomogne. Znamo da se ne može nadoknaditi sav gubitak, ali barem da se ublaži posledica ove katastrofe“, rekao je Periša.
Periša dodaje da su mu već dva kamiona vraćena, a to je bila najbolja roba koju je imao, a ostalo će biti još gore. Pošto nije hteo da je primi nazad, završila je – na deponiji.
Dr Živko Ćurčić, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kaže da problem truleži koji se javlja poslednjih šest sezona za uzročnika ima fitoplazmu, mikroorganizam koji se prenosi insektima i koji dovodi do toga da repa ne može da upija vodu. Ovaj stručnjak dodaje da su insekti cikade zarazili repu još krajem proleća, ali da to nije na vreme prepoznato, pa je rezultat toga ogromna šteta na ovoj industrijskoj biljci.
„Repa nije u pravo vreme tretirana zaštitnim sredstima pa je suša doprinela da se bolesti truleži repe i truo koren rašire. Čim su insekti uočeni, šećerane su trebale da daju preporuku ratarima da je zaštite“, naglasio je dr Ćurčić.
On je dodao da kod nas praktično i ne postoji adekvatno praćenje cikada, iako bi trebalo, jer već godinama repa trpi od ovih štetočina.
„Prošle godine je bila izuzetno velika epidemija čak veća nego 2018. godine. Problem je što se sve ponovilo i ove jer su insekti zbog blage zime počeli mnogo ranije da lete, već sredinom maja. Tad se već znalo da će biti problema, šećerane su dale neke preporuke, ali kontrola bolesti je komplikovana i još konkretnog rešenja za nju nema. Propust je napravljen kada su šećerane prošle godine konačno prihvatile da je to fitoplazma i uvrstile u program zaštite i tretiranje repe protiv ovih insekata, ali nije urađen dobar monitoring“, kaže Ćurčić.
Ovi insekti su tretirani početkom juna, kada su se pojavili na njivama prošle godine, ali već je u dobrom delu atara bilo kasno za tako nešto, jer su ove godine došli mnogo ranije, već sredinom maja, te su zarazili biljke.
„Tu je bio promašaj. Pravovremenim tretiranjem moglo se pomoći repi u određenom procentu, jer leka nema, jedino može da se spreči. Problem sa trulenjem repe je u čitavoj Panonskoj niziji. Radimo sa vodećim svetskim kompanijama na rešavanju ovog problema i mislim da smo mi kao Institut najdalje odmakli, ali još će se na rešenje morati čekati“, zaključio je on.
Nije problem samo količina zdrave repe, već i sadržaj šećera, koji se kreće od 12 do 20 odsto. Na njivama gde ovaj parametar prelazi 16 odsto, biće obračunat bonus, a tamo gde je ispod ove cifre, biće isplaćivane niže cene, jer 16% šećera predstavlja standard.
U Crepaji kažu da je prinos 40-45 tona, što je daleko ispod prosečnih prinosa. Digestijom koja je oko 17 odsto su, ipak, zadovoljni. U poljima oko Temerina, vađenje tek treba da počne, pa je situacija i dalje neizvesna. Kažu da trule repe ima, a koliko – videćemo.
Foto: Pixabay; Andrew Dawes on Unsplash