Ovo je završna godina još uvek važeće, s obzirom na to da nova nije doneta, Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. godine. Posle decenije njenog postojanja uputno je postaviti pitanje: koliko je ovaj krovni dokument razvoja srpskog agrara bio od pomoći poljoprivredi i poljoprivrednicima i služio kao orijentir za sveukupni razvoj agrara?
Iskreno govoreći, veoma malo, a za ovih deset godina od zvaničnika, pogotovo ministara poljoprivrede, na nju se retko ili gotovo nikad nije pozivao.
Po podacima agroanalitičara i stručnjaka, strategijom je bilo predviđeno da poljoprivreda kao privredna grana svake godine raste po stopi 9,1, a sveukupno je porasla 1,7 odsto! Razlozi nazadovanja su višestruki, a svakako među krucijalnim jeste potpisani SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije u EU), čime smo poljoprivredu apsolutno nespremno izložili liberalnom kapitalizmu. To je u najvećoj meri i doprinelo da je do ruba propasti dovedena „kraljica poljoprivrede“ stočarstvo, pa smo, što je fakat, od nekadašnjeg izvoznika sve više postali zemlja koja uvozi meso. Činjenice upotpunjuju tu tvrdnju: broj goveda smanjen je za milion i po grla, svinja za dva i po miliona, ovaca za oko milion. Agrarni budžet u EU čini 33 odsto ukupnog budžeta, dok je kod nas tek ove godine neznatno iznad pet odsto, a trebalo bi najmanje da bude deset, ekvivalentno udelu koji poljoprivreda ima u bruto društvenom proizvodu. To praktično znači da bi agrar u Srbiji, umesto sadašnjih oko 450 miliona evra, na raspolaganju trebalo da ima najmanje milijardu evra.
Da li je to moguće izvesti, umnogome će zavisiti od projekcija nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025–2032. godine, čija je izrada u toku. Umesto na deset, kao do sada, biće oročena na sedam godina, zbog boljeg praćenja i usaglašavanja sa trendovima u poljoprivredi, koji moraju da se uzmu u obzir. To su, u prvom redu, klimatske promene, digitalizacija i tehnološki napredak, smanjenje upotrebe hemikalija, očuvanje zemljišta, promena načina ishrane stanovništva… Nije to ništa sporno, ali jeste što je Ministarstvo poljoprivrede, u mandatu prethodne ministarke poljoprivrede, izabralo konzorcijum dve slovenačke i firme iz Sarajeva koji, kao eksterni revizor, treba da uradi analizu efekata prethodne strategije, koja bi bila polazna osnova za novu. Sa tim se nije složio predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, uz napomenu da strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, zbog prehrambene sigurnosti nacije, treba da rade domaći stručnjaci, a ne stranci.
Nije na nama da ulazimo u (pr)ocenu stava Ministarstva poljoprivrede da izradu strategije u većinskom delu poveri stranim, a samo jednom delom (konsultantske usluge) domaćim stručnjacima. Ko god da je piše, domaći ili strani stručnjaci, jasno je da buduća strategija prioritetno mora da naglasi našu prehrambenu nezavisnost i suverenost. Naravno, u onoj meri kolika je moguća u svetu u kome živimo. Donedavno pandemija korona virusa, pa aktuelni ratni sukobi u Ukrajini, Bliskom istoku, pokazuju da između država nema modela za trajno rešenje osiguranja prehrambene sigurnosti, osim oslanjanja na vlastite resurse i snage. Kada naiđu krizni periodi, a njih je sve više, svaka država snabdevanje stanovništva hranom rešava u skladu sa svojim uslovima i potrebama.
U poslednjoj deceniji agrar je doživeo nekoliko ključnih trendova, koji takođe u strategiji treba da nađu mesta. Pre svega, to se odnosi na digitalizaciju i tehnološki napredak. Poljoprivrednici sve više koriste tehnologiju, poput pametnih uređaja, softverskih rešenja i GPS tehnologije, za poboljšanje efikasnosti i povećanje prinosa. Ovo obuhvata upotrebu preciznog navodnjavanja, pametne mašine, aplikacije za upravljanje usevima i druge tehnološke alate. Isto tako, agrar se sve više suočava se s izazovima klimatskih promena, kao što su suše ili poplave, superćelijske oluje, koje umnogome utiču na prinos i stabilnost tržišta hrane. Uputno je poljoprivrednicima dati odgovor kako da se prestroje, promenom strukture proizvodnje, ili na drugi način.
Rezultati najnovijeg popisa poljoprivrede koji, sa sijaset negativnih trendova, najbolje pokazuju pravo stanje u našem agraru, takođe se moraju uvažavati, jer će nesumnjivo oblikovati naš poljoprivredni sektor u narednim godinama usmeravajući ga ka većoj efikasnosti i prilagođavanju novim izazovima. Upravo izrada nove strategije istovremeno je i test naše spremnosti da na adekvatan način odgovorimo tim izazovima, u cilju održivosti poljoprivrede na duži rok.
Izvor: Kosta Rajević/Poljoprivrednik
Foto: Envato