Najbolji rezultati u proizvodnji kupine u našim klimatskim uslovima postižu se na 200-600 m nadmorske visine. Na ovim visinama, međutim, trebalo bi izbegavati južne i istočne ekspozicije. Ovi položaji se preporučuju za gajenje kupine iznad 500 m i sumom padavina većom od 800 mm.
Bestrne sorte su osetljivije na niske zimske temperature pa se ne savetuje njihovo gajenje iznad 600 m nadmorske visine. Za intenzivnu proizvodnju najpogodniji su tereni sa malim nagibom – do 6 stepeni.
Najbolja su duboka, strukturna i propusna zemljišta sa 3-5% humusa, 50-60% gline i blago kisele reakcije (6-6,5). Najpogodniji tipovi zemljišta su gajnjače, aluvijumi i lakše smonice.
Indikator biljka uspešnog gajenja kupine je vinova loza. Zasade ne bi trebalo podizati na svežim krčevinama. Takođe, na zemljištima na kojima su gajeni krompir, paradajz, paprika ne treba je saditi bar dve godine. Najpovoljnije predkulture su žitarice i leguminoze.
Što se tiče niskih temperatura, kupina počinje da izmrzava između -10 i -15 stepeni, ali u prisustvu snega i odsustvu hladnih vetrova, uz blagovremeni završetak vegetacije, može podneti i do -25 stepeni. Trebalo bi naglasiti da kolebanja temperature krajem zime i početkom proleća mogu izazvati oštećenja izdanaka, naročito kod sortimenta koji ranije kreće sa vegetacijom.
Takođe, ni visoke temperature u toku vegetacije nisu poželjne jer negativno utiču na plodove koji ubrzano sazrevaju i time gube na kvalitetu i visini prinosa. Letnje suše bolje podnose trnovite sorte nego pozne, bestrne. Za uspešno gajenje kupine najbolja su područja sa prohladnim i umereno vlažnim letom i pravilno raspoređenim padavinama u toku vegetacije (oko 500 mm).
Dakle, kupina ne podnosi zasenu, ali ni jaku izloženost suncu. Uspešnu proizvodnju omogućuje špalirski sistem gajenja sa pravcem pružanja redova sever-jug i 3-4 izdanka po dužnom metru, uz pravovremeno uklanjanje viška slabih izdanaka i dvogodišnjih izdanaka posle berbe.
Izvor: Dipl. inž. Velimir Stanojević/PSSS Čačak
Foto: Pixabay, Agro TV