U svetu smo prepoznatljivi po malini. Već dugo važimo za jednog od najvećih svetskih proizvođača ovog voća, specifičnog kvaliteta. Iako po obimu proizvodnje malina ne spada u voćne vrste koje su kod nas najzastupljenije, ipak po vrednosti ostvarenog ukupnog izvoza, ubraja se među naše najznačajnije voćne vrste. Imajući u vidu sve ove činjenice nekako bi bilo u redu da smo se i dobro pozicionirali na tom tržištu.
Nažalost nije tako, i ove godine se strepi pred novom malinarskom sezonom. Površine pod zasadima opadaju, smanjuje se proizvodnja, oseća se kriza i neizvesnost.
Dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, inače stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku, objašnjava da brojni problemi koji su se nagomilali tokom proteklih godina u ovoj proizvodnji, a posebno cena oko koje se uvek nešto spekuliše, umnogome su doprineli ovakvoj situaciji.
Prva nedoumica su površine na kojima se gaji. Zvanične površine koje plasiramo od 19.000 hektara ne odgovaraju realnim koje se kreću ispod 10.000 hektara. Prošle godine ostvarena je proizvodnja od 50.000 tona, što je manje od uobičajenih od 65.000 do 80.000 tona
– Uprkos tome i dalje smo najveći robni proizvođači jer više od 95% što proizvedemo i izvezemo na strano tržište – kaže dr Leposavić i dodaje:
– Vrlo malo ostaje kod nas pogotovo što mi nemamo naviku konzumiranja maline u ishrani.
Kriza na tržištu maline se oseća ne samo kod nas nego u celom svetu. Opala je proizvodnja i u Poljskoj, a porasla u Ukrajini.
Dr Leposavić objašnjava da se povećanje udela ukrajinske maline na tržištu može pripisati ceni koja je znatno niža u odnosu na konkurenciju. Pored niske cene, veći udeo ukrajinske maline na svetskom tržištu postignut je i zbog političke situacije jer su evropski i američki kupci protežirali kupovinu robe iz ove zemlje. Situacija se sada menja, pre svega zbog deficita kvalitetne maline na tržištu. Ukrajinci su uglavnom prodali ono što su imali, Poljska se već dugo oslanja na reeksport ukrajinske maline, a Čile kao i mi stagnira s proizvodnjom. Za to vreme u Meksiku je porasla proizvodnja, ali oni nama nisu konkurencija jer prodaju uglavnom svežu malinu.
– Svetskom tržištu treba kvalitetna malina, a to je naš adut – mišljenja je dr Aleksandar Leposavić i dodaje:
– Ono što izdvaja našu malinu su spoljne karakteristike, organoleptičke osobine, agroekološki činioci, tehnika gajenja koja se kod nas tradicionalno primenjuje. Pored kvaliteta maline naš adut predstavljaju i skladišni kapaciteti i preradni centri po kojima smo bez premca u svetu.
Dodatni problem za plasman naše maline je nepoznavnje tokova na svetskom tržištu naših izvoznika. Izgubili smo tržište Švedske, nije nastavljena ni dugogodišnja saradnja sa velikim evropskim trgovinskim lancima. I dalje je naše izvozno tržište čine Nemačka, Francuska i zemlje zapadne Evrope.
– Problem predstavlja i cena maline koja je često nerealna što izaziva revolt kod naših tradicionalnih kupaca. Ta nusaglašenost i nagađanja oko cene već godinama se objavljuju u medijima, što zbunjuje i odbija kupce. Otežavajući tako prodaju i potvrđujući da je nepotrebno javno isticanje kalkulacije proizvodnje maline – smatra dr Leposavić.
Takođe, podsetio je da niko u svetu to ne radi na taj način kao što mi radimo. Ne manipuliše se cenom, stvarajući tako ogromne probleme.
Bez obzira na sve ovo, imajući u vidu značaj ovog voća za ukupnu ekonomiju, a ne samo poljoprivredu naše zemlje smatra da bi u najkraćem roku trebalo raditi na oporavku i rebrendiranju srpske maliine kroz marketing, isticanja pozitivnih primera dobre proizvođačke prakse, prikaza dostignutih standarda u preradnim kapacitetima pri čemu treba naglašavati bezbednost korišćenja naše maline.
Druge zemlje su u odnosu na nas daleko veću pažnju posvetile uticaju na zdravlje i druge benefite korišćenja maline i proizvoda od nje i na taj način povećali prodaju i učešće na svetskom tržištu.
Izvor: T. Gnip/Poljoprivrednik
Foto: Envato