Srbija, i dalje vodeći svetski izvoznik smrznutih malina po vrednosti, ušla je u sezonu 2025. godine sa ozbiljnim izazovima. Vremenske nepogode, bolesti i starenje zasada doveli su do značajnog pada prinosa, a tržište sa nestrpljenjem iščekuje rasplet — hoće li visoke cene biti održive ili ćemo svedočiti reprizi sloma iz prethodnih sezona?
Maline iz Srbije, naročito iz ariljskog kraja, decenijama su bile sinonim za kvalitet i ključna tačka u svetskoj ponudi smrznutog voća. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi 2025. mogla biti godina kada se taj balans narušava. Prolećni mrazevi i obilne kiše su pogodili osetljive letnje sorte, koje čine oko 70% proizvodnje. Istovremeno, širenje virusa poput Raspberry ringspot virusa, koje prenose lisne vaši i nematode, dodatno je oslabilo zasade.
Siva trulež i drugi patogeni pogoršali su situaciju, a fotografije oštećenih plantaža masovno se dele na društvenim mrežama. Pored toga, mnogi zasadi su stari više od decenije i pate od hronične neobnovljenosti — posledica dugogodišnjeg nedostatka ulaganja u sertifikovani, zdrav sadni materijal.
Ekonomija dodatno pogoršava sliku. Visoki troškovi i nedostatak radne snage naveli su deo proizvođača da potpuno odustane od malinarstva ili da se prebaci na manje zahtevne kulture.
Situacija na evropskom tržištu zaleđenih malina je trenutno odlična – veleprodajna cena za cele plodove iznosi 4.6 evra po kilogramu. Ipak, iskustvo nam kaže da ovakvi skokovi retko traju, te postoji bojazan da se ne ponovi situacija iz 2021. godine.
Naime, kako ekonomista FAO-a Andrej Jarmak podseća, 2021. godine su cene smrznutih malina u Evropi takođe dostigle 4,5 evra po kilogramu. Međutim, u naredne dve godine usledio je oštar pad, praćen rekordno niskom tražnjom. U septembru 2023, otkupna cena sveže maline za zamrzavanje u Ukrajini pala je na svega 0,30 evra po kilogramu.
Pad nije bio posledica prevelike proizvodnje, već reakcije prehrambene industrije na previsoke cene: proizvođači jogurta i sličnih proizvoda masovno su prelazili na jeftinije alternative poput jagoda. Primera radi, voćni jogurt od jagode je 3-4 puta jeftinije proizvesti od istog proizvoda gde je sastojak malina. Te promene se, kaže Jarmak, obično dešavaju krajem godine, kada se planiraju budžeti za sledeću.
Za razliku od Srbije i Poljske, Ukrajina se oslanja na jesenje sorte, koje su ove godine pretežno izbegle štete. Letnje sorte su pretrpele gubitke, ali su one u manjoj meri zastupljene. Ova struktura proizvodnje stavlja Ukrajinu u poziciju da, nakon što je 2024. već postala lider po neto izvozu, sada preti da preuzme i titulu najvećeg svetskog izvoznika smrznutih malina po obimu.
Iako trenutna situacija ukazuje na potencijalno visoke cene tokom leta 2025, rizici su veliki. Ako se ponovi scenario iz 2021–2023, prerađivači koji plate visoke cene na leto mogli bi u drugoj polovini sezone završiti s velikim gubicima. Ovakav obrazac viđen je i ranije — 2017/18, 2021/22 i 2022/23 — i predstavlja realnu pretnju stabilnosti tržišta.
Sezona 2025. donosi više pitanja nego odgovora. Srbija, suočena s padom proizvodnje, nada se visokoj ceni, ali iskustva iz prošlosti pozivaju na oprez. Ukrajina, sa zdravijom strukturom proizvodnje, koristi trenutak da konsoliduje poziciju. Tržište smrznutih malina ulazi u turbulentnu fazu, a ključne odluke donosiće se – kao i uvek – između polja, hladnjača i međunarodnih pregovaračkih stolova.
Izvor: AgroTV/Eastfruit
Foto: Photo by Rodion Kutsaiev on Unsplash; Photo by Amit Lahav on Unsplash; Photo by Olga Petnyunene on Unsplash; Photo by Evie Fjord on Unsplash