Kako bi obezbedila podršku proizvođačima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje, država će preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a.
– To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika – izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić posle sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika „Stig“, na kom se razgovaralo o aktuelnoj situaciji na tržištu žitarica, kao i o merama države u vezi sa ovogodišnjom žetvom pšenice.
Trgovina novim rodom pšenice obeležila je proteklu nedelju na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Berzanski ugovori zaključeni su za pšenicu rod 2025. po ceni od 19,20 do 20 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz uzlazni trend cene.
– Kupoprodajni ugovori za stari rod pšenice (protein min. 12 odsto) zaključeni su po ceni od 22 dinara po kilogramu bez PDV-a (24,20 dinara sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na sedam dana ranije cena pšenice viša je za 4,21 odsto – navodi se u izveštaju Produktne berze.
Kako se ističe, ovakva promena cene delom je rezultat razlike u kvalitetu, jer se protekle nedelje trgovalo pšenicom sa nižim sadržajem proteina, ali je svakako rast cene bio prisutan na tržištu i kao rezultat slabe ponude koja nije zadovoljavala postojeću tražnju.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić u razgovoru za Biznis.rs kaže da bi najavljeni otkup države trebalo da pokrene tržište i podigne cene, ali da ostaje da se vidi da li će stvarno tako i biti.
On navodi da se na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najmanje razgovaralo o robnim rezervama i da je akcenat pre svega bio na načinu isplate subvencija, te da je dogovoreno da u septembru poljoprivrednici imaju informacije o načinu subvencionisanja za sledeću godinu.
Kada je reč o trenutnoj situaciji na tržištu i otkupu pšenice, Savić kaže da je 19,50 dinara maksimum koji mogu da ponude izvoznici.
– Svake godine se dešava da reprometarijal ide gore, a ono što mi proizvodimo dole. Očigledno je da su neki pariteti, pre svega kada je reč o ratarskim kulturama, izgubljeni. Ako uzmemo u obzir da je pšenica sastavni deo hleba i da je nekada hleb koštao 20 dinara, a pšenica 17, a da je danas hleb 59, a pšenica 19 dinara – jasno je – naglašava on.
Pšenicom se, kako kaže Savić, krajem aprila trgovalo i po 23 dinara, a najviša cena od prošle godine iznosila je 24,50 dinara plus PDV.
– Sada imamo trgovanje prošlogodišnjom pšenicom sa 12 odsto proteina, koja nije ekstra kvaliteta već standardnog. Poslednje informacije pokazuju da je njome trgovano po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Tačno je da je sada najveći udar na berzu, najviše robe se nudi i definitivno je da tu postoji razlika od oko tri dinara jer se novi rod plaća 19,50 dinara po kilogramu – ističe Savić i zaključuje da postoji prostor da se cena još malo podigne.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz pšenice u prvom kvartalu 2025. godine iznosio je 65,1 milion evra, što predstavlja pad od 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne.
– Posmatrano vrednosno, u prva tri meseca tekuće godine najviše pšenice je izvezeno u Italiju (46,1 odsto ukupnog izvoza), zatim u Rumuniju 33,7 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 11,9 odsto, četiri i 1,6 odsto – navodi se u publikaciji Trendovi.
U prvom kvartalu 2025. godine sektor Poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario je negativan spoljnotrgovinski saldo u iznosu od -92.200 evra. Izvoz ovog sektora iznosio je oko 309,5 miliona evra, što je za 2,2 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu smanjeno je sa 4,4 odsto na 4,2 odsto, koliko je iznosilo u prvom kvartalu 2025. godine.
Uvoz sektora u prva tri meseca tekuće godine iznosio je 401,7 miliona evra, što je za 28,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 3,4 na 3,9 odsto.
– Pad izvoza u prva tri meseca tekuće godine najvećim delom je posledica kumulativnog pada od 5,6 odsto u izvozu žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, najzastupljenije grupe u ovom sektoru (učešće od 67 odsto). Identično kao kod izvoza, najzastupljenija grupa proizvoda, posmatrano sa strane uvoza žita (osim pirinča) – leguminoze i uljarice (učešće od 22,2 odsto u uvozu sektora poljoprivrede), beleži kumulativni rast od 22,9 odsto u prvom kvartalu 2025. godine – navodi se u analizi RZS.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato, Freepik