Ekstremno visoke temperature u dužem vremenskom periodu mogu negativno uticati na vitalnost populacija vrsta divljači u lovištima, izazivajući poremećaje osnovnih životnih funkcija, češću pojavu bolesti i uginuća, kao i devastaciju staništa, pri čemu se posebno uočavaju smanjenje i dostupnost količine prirodne vode usled presušivanja izvora i vodotoka, kao i smanjenje hranidbenog potencijala i mogućnosti pronalaženja zaklona i skrovišta.
U narednim danima u Republici Srbiji se očekuje nastavak veoma toplog vremena, sa maksimalnim temperaturama koje će prelaziti 35°C, a u nekim delovima zemlje moguće su i temperature do 40°C, što predstavlja opasnu vremensku situaciju. U skladu sa odredbama člana 7, stav 1, tačke 1), 3), 7), 9), 10), 11) i 12) Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači („Službeni glasnik RSˮ, br. 9/12, 31/13, 55/15, 67/15, 75/16 i 92/2021), korisnici lovišta su u obavezi da sprovode mere i aktivnosti na zaštiti, upravljanju, lovu, korišćenju i unapređivanju populacija lovostajem zaštićenih vrsta divljači u svojim lovištima.
Iz Uprava za šume ukazuju i na odredbe člana 76. stav 1. tačka 1. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RSˮ, br. 18/10) kojim je definisano da je zabranjeno loviti lovostajem zaštićenu divljač ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama.
Korisnici lovišta dužni su da kontinuirano prate stanje populacija divljači i preduzimaju odgovarajuće mere za kontrolu i suzbijanje faktora koji ih ugrožavaju. Kako je jedan od najznačajnijih negativnih faktora dugotrajan uticaj visokih temperatura na divljač i njihova staništa, posebna pažnja mora biti usmerena ka osetljivim vrstama kao što su zec i poljska jarebica. Ukoliko ovo stanje potraje, preporučuje se razmatranje i korigovanje planova odstrela radi očuvanja i zaštite ovih populacija.
Takođe, korisnici lovišta dužni su da u većoj meri ograniče aktivnosti koje uznemiravaju divljač, posebno u najtoplijim delovima dana, kako bi se smanjio stres kod životinja. Sve mere koje se sprovode u praćenju stanja, zaštiti, upravljanju i lovnom korišćenju populacija, kao i sva zapažanja o efektima preduzetih mera, moraju biti sistematski evidentirane u hronici lovišta i lovnim evidencijama.
U slučaju uočenog smanjenja brojnosti, obavezna je primena mera za izmenu godišnjeg plana gazdovanja lovištem. Pored toga, aktivnosti na izvođenju lova moraju biti sprovedene na način koji minimalizuje stres za divljač, uz strogo poštovanje preporuka nadležnih organa u vezi sa prevencijom požara i zaštitom lovišta od požara.
U cilju primene održivog i odgovornog lovnog gazdovanja preporučuje se korisnicima lovišta da ograniče aktivnosti lovaca u lovištima, pogotovo na izvođenju grupnog lova, dok se prilikom izvođenja pojedinačnog lova preporučuje maksimalna opreznost. Korisnici lovišta su dužni da o stanju populacija divljači, faktorima njihovog ugrožavanja, kao i o planiranim i preduzetim merama za ublažavanje, suzbijanje i sprečavanje posledica redovno izveštavaju mesno nadležnog lovnog inspektora, a u slučaju proglašenja elementarne nepogode na teritoriji lovišta, lov je zabranjen sve dok traje stanje nepogode, u skladu sa važećim propisima.
Foto: Envato