Otkupna cena maline u srednjem Podrinju još nije poznata iako je berba ovog voća završena i rod predat u hladnjače.
Uzgajivači ističu da je ovogodišnji prinos maline za 50 odsto slabiji od prethodnih godina, što je posledica suše u najkritičnjem periodu za razvoj ploda.
Proizvođači su zabrinuti zbog slabog roda, ali i još neizvesne cene i rokova isplate za isporučenu malinu.
Oni kažu da je u Srbiji cena maline premašila 10 KM za kilogram i da se isplata već obavlja, a otkupljivači sa leve obale Drine, u Republici Srpskoj, tek najavljuju da će moguća otkupna cena iznositi između šest i 6,5 KM za kilogram.
Još se ne zna kada će cena biti ozvaničena, a kamoli kada će početi i biti završena isplata preuzetih količina maline.
Proizvođačima je ta cena neprihvatljiva.
Predsjednik Udruženja malinara Bratunca, Srebrenice i Milića „Vilamet“ Ivan Stojanović kaže da pojedini uzgajivači najavljuju organizovanje protesta ako cena maline bude niža od osam KM za kilogram.
– To je najniža cena koja omogućava minimalnu isplativost malinarima – ocenjuje Stojanović.
On ističe da se, zbog neizvesnosti cene i rokova naplate maline, znatno smanjuje broj uzgajivača, kao i površina pod ovom kulturom.
Malinari pitaju zašto im se ne dozvoljava da prevezu malinu preko mosta u susednu Ljuboviju u Srbiji i tako ostvare zaradu za svoj rad, dok to čine otkupljivači-hladnjačari, koji bez ikakvih ulaganja na taj način ostvaruju zaradu duplo veću od proizvođača.
Zoran Gvozdenović, ratni vojni invalid iz bratunačkog naselja Podgradac već 12 godina bavi se uzgojem maline.
On je rekao Srni da je u malinarstvu, kao i u ostalim poljoprivrednim delatnostima, bilo lošijih rodnih godina, ali da je ova najlošija.
– Ove godine rod je za više od 50 odsto slabiji nego lani, a ni prošlogodišnji nije bio zavidan. Hladnjačari najavljuju otkupnu cenu šest KM za kilogram, što je neprihvatljivo – kaže Gvozdenović.
On objašnjava da je u Srbiji cena od 600 do 650 dinara, što je 10 i više KM za kilogram.
– Ovdje uzgajivači smatraju da je realna cena 8,5 KM za kilogram i da ne sme biti niža od osam KM. Ako se to desi doći će do nezadovoljstva i protesta – upozorava Gvozdenović.
Prema njegovim rečima, ne sme se dozvoliti pljačka malinara i gašenje malinarstva, te omogućavanje hladnjačarima da samo za prevoz maline preko Drine ostvare duplu zaradu u odnosu na proizvođače.
Gvozdenović ukazuje da neizvesnost cene i termina naplate predatog roda maline, te ucene hladnjačara, dovode do toga da sve veći broj uzgajivača ovog voća odustaje od proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, iako se očekivalo da će broj uzgajivača rasti, da je malinarstvo perspektiva za ruralno stanovništvo i da će omogućiti održivost na selu.
– Smanjuje se broj proizvođača i površina pod malinom, kao i količina roda koja je sa 4.500 tona pre nekoliko godina smanjena na 2.500 tona prošle godine, a ovogodišnji rod je upola manji – napominje Gvozdenović.
Foto: Envato