Proizvođači širom Hrvatske razočarani su i ljuti – na njivama ovih dana propadaju stotine tona dinja i lubenica, dok su prodavnice i štandovi na pijacama puni uvoznih. Jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo iz Križnice, malog mesta kraj Pitomače, odlučilo je da besplatno podeli svoje lubenice i dinje, jer tržište nije pokazalo interesovanje za njihove domaće proizvode.
– Nismo od onih koji često pišu po internetu, ali došli smo u situaciju da moramo. Kako niko ne želi naše domaće poljoprivredne proizvode, kao što su dinje i ljubenice slatke kao med, jer eto uvozno je valjda bolje, a nama je žao da nam propadne cca 60 tona lubenica i cca 40 tona dinja i da ne palimo malčer i malčiramo, pa Vas pozivamo sve koji žele da jedu domaći proizvod slobodno bez ustručavanja dođite u Ķrižnicu preko reke Drave na kućni broj 53 gde iste te proizvode DELIMO – napisano je na stranici OPG Samira i Senke Čor.
– Do pre nekoliko dana otkupljivači su za kilogram lubenice plaćali samo 17–20 centi, a onda je većina u potpunosti prestala da kupuje – verovatno su našli jeftinije, grčke i albanske – tvrde proizvođači ogorčeno, i dodaju da je samo prošle godine uvoz dinja i lubenica iznosio oko 12 miliona evra.
I u dolini Neretve očajavaju i pitaju se čije su to lubenice u trgovačkim lancima i kod preprodavaca ako nisu njihove. U marketima su ovih dana na akciji za 39 centi, dok nakupci naplaćuju bezobrazne cene od 2 evra u Zagrebu, i čak 3 do 3,5 evra po kilogramu u Splitu i drugim gradovima. Cene dinja, prema podacima TISUP-a, skaču i do 4-5 evra po kilogramu u Velikoj Gorici, Zagrebu, Splitu, Zadru, Dubrovniku i Slavonskom Brodu.
– Sina sam molio da se i on bavi poljoprivredom, kako sad da mu kažem da sam pogrešio – pita se voćar Neven Mataga.
On ističe da su se mnogi u dolini Neretve okretali kasnijim sortama da bi izbegli jeftinu uvoznu konkurenciju na početku sezone, ali ni to nije bilo rešenje. Više će plodova ostati na zemlji nego što će biti ubrano, dok se u trgovačkim lancima prodaje katastrofalna roba koju on, kako kaže, ne bi uzeo ni besplatno.
– Ništa ne valjaju! Nama takvu robu niko ne bi otkupio, pa odakle je onda ta? Mi lubenice beremo kako pristižu porudžbine da bi bile sveže i sočne. Kvalitet je vrhunski, čak je i suša pogodovala, naravno uz navodnjavanje, ali sada će propasti na njivama jer nema interesovanja i neće izdržati novi toplotni talas. Lubenica koja je sazrela na suncu na 40 stepeni požuti u roku od dva dana – objašnjava Mataga.
Već i 20 centi po kilogramu, koliko joj je bila poslednja cena, čisti je gubitak za proizvođače, dok se na početku berbe cena kretala od 30 do 35 centi, u zavisnosti od sorte. Dinji ili pipunu otkupna cena pala je na 30 centi, dok trgovci mešaju domaću i uvoznu robu po potrebi i prodaju je kao domaću, tvrdi Mataga.
Niko danas ni ne zna kolika je stvarna proizvodnja bostana, a najveći gubitnici su proizvođači i potrošači. Da priča bude apsurdnija, trgovci ne žele lubenice manje od 6 ni veće od 10 kilograma, pa najmanje 30% plodova propadne odmah na polju.
Objava OPG-a Čor izazvala je lavinu reakcija – od pohvala za njihov velikodušan potez i poziva na podršku domaćim proizvođačima, do ogorčenja što hrvatski poljoprivredni proizvodi teško pronalaze put do kupaca.
Izvor: Večernji.hr
Foto: Pixabay