Kupusov moljac je jedna od najčešće prisutnih štetočina u zasadima kupusa tokom celog vegetacionog perioda. Pored kupusa napada i druge biljke iz familije Brassicaceae (karfiol,kelj).
Razvoju ove štetočine pogoduje toplo i suvo vreme što dovodi do njihove masovne pojave. Štete pričinjavaju larve hraneći se lisnim tkivom između dva epidermisa pri čemu nastala oštećenja na listu dobijaju izgled čipke. Larve ubušujući se u glavice kupusa i prljajući ih svojim izmetom smanjuju tržišnu vrednost kupusa. Od ove štetočine najviše su ugrožene srednje i kasne sorte.
Plutella maculipennis je mali leptir, dužine 8 mm, sa rasponom krila oko 16 mm. Prednja krila su sivosmeđa, sa beličastožutom talasastom prugom na zadnjoj ivici. Zadnja krila su pepeljasto siva.
Prezimljava u stadijumu lutke u vretenastom, mrežastom kokonu na lišću, drveću, šiblju i slično. Imaga se pojavljuju krajem aprila, hrane se i pare. Ženke polažu jaja u grupicama od po 2-4 komada na naličju lista korovskih ili gajenih krstašica. Tokom života ženka položi do 200 jaja. Iz jaja se pile larve žućkastomrke boje, a kasnije zelene do tamnozelene, sa crnim mrljama i smeđom glavom. Larve su duge do 12 mm. Nakon završenog razvoja larve prelaze u stadijum lutke. Tokom godine mogu razviti tipično od 2 do 3 generacije, a pri pogodnim vremenskim uslovima čak i do 8 generacija.
Za uspešno suzbijanje ove štetočine potrebno je primeniti preventivne i hemijske mere zaštite. Preventivne mere podrazumevaju korišćenje plodoreda i duboko zaoravanje, kao i uništavanje ostataka kupusnjača.
Hemijske mere se primenjuju kada se na svakoj biljci nađe po jedna gusenica pomenute štetočine. Od insekticida koriste se preparati na bazi cipermetrina, lambda-cihalotrina, esfenvalerat i tau-flavulinata.
Takođe, treba pomenuti da kupusov moljac ima i brojne prirodne neprijatelje (zlatooka, grabljive stenice, muve) koji utiču na smanjenje brojnosti njegove populacije.
Autor: Dipl. inž. Slavica Svetozarević, PSSS Negotin
Foto: PIS Srbija