Lan (Linum usitatissimum L.) je jednogodišnja biljka koja pripada porodici Linaceae (lanovi). Pripadnici ove porodice su zeljaste biljke dugog dana. Gaji se za proizvodnju vlakna (predivi lan) i semena (uljani lan) i prelazni varijetet za kombinovano korišćenje.
Ukupne površine pod ovom kulturom u svetu iznose oko 7.000.000 ha. Najveće površine nalaze se u Aziji oko 37% i to većinom uljani lan. Od evropskih zemalja najviše se gaji u Poljskoj, Češkoj i Francuskoj. Prosečni svetski prinos vlakna lana iznosi oko 400 kg/ha, a semena oko 500 kg/ha. U svetu permanentno raste korišćenje lana u ljudskoj ishrani, prvenstveno zbog izuzetno povoljnog sastava zrna i prisustva visokog sadržaja dijetetskih vlakana, omega-3 masnih kiselina i antikancerogenih lignana.
Sorte
U svetu su najpoznatije ruske i holandske sorte. U našoj zemlji, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ima priznate dve sorte lana: „NS Primus” (braon boje semena) i „NS Marko” (žute boje semena).
Uslovi uspevanja
Vegetacija lana je različita kod predivnog i uljanog, u zavisnosti od sorte i agroekoloških uslova. Kod predivnog lana traje 100 – 110 dana, kod uljanog lana 110 – 120 dana. Na početku vegetacije, prvih 50 dana rast stabljike je sporiji, a u cvatanju prestaje. Predivni lan je biljka umereno toplih područja, dok se uljani lan gaji u područjima s nešto višim temperaturama. Najveći porast u dužinu od oko 3,5 cm dnevno, lan postiže pri temperaturi od 18 do 22 stepena. Minimalna temperatura klijanja semena je 2-5°C, a optimalna 16-17°C. Suma temperatura za vegetacijski period iznosi 1.400-1.800°C. Mlade biljke podnose mrazeve i do -5°C. Kritični momenat kod ove kulture je u fazi cvetanja, jer je izuzetno osjetljiv na visoke temperature. Troši povećane količine vode (transpiracijski koeficijent 400-780). Lan ima velike potrebe prema svetlosti (zbog poleganja). To je biljka dubokih, plodnih i vlažnih zemljišta. Najbolje uspeva na černozemu.
Agrotehnika
Plodored: Lan ne podnosi monokulturu. Na istu površinu može doći posle 6-7 godina. Najbolji predusevi za lan su leguminoze, kukuruz, krumpir, ozime žitarice, šećerna repa. Lan je dobar predusev za ozime žitarice, krumpir, šećernu repu.
Obrada zemljišta: Osnovna obrada zemljišta trebalo bi da se izvede u ranu jesen i za ozime i jare sorte. U jesen se izvrši i gruba predsetvena priprema, a finalna pred samu setvu.
Đubrenje: Lan usvaja najviše hraniva u periodu buton – cvatnja. Za izgradnju 5.000 kg/ha suve mase i semena lan iz zemljišta iznese 50-75 kg N, 20-30 kg P2O5 i 55-90 kg K2O. U zavisnosti od preduseva orjentacione količine đubrenja iznose oko 20-45 kg/ha N, 40-90 kg/ha P2O5 i 45-90 kg/ha K2O. Preporuka je da se dodaju i određene količine stajnjaka (do 15-20 t/ha). 2/3 NPK đubriva unese se u zemljište s osnovnom obradom ili predsetvenom pripremom, a 1/3 u prihranjivanju pred početak intenzivnog porasta.
Setva: Za setvu lana potrebno je da je seme najmanje klijavosti 90% i čistoće 99%. Lan je ozima i jara kultura. Seje se krajem septembra ili do polovine marta. Lan je uskoredna kultura. Razmak između redova za predivni lan iznosi 6-12 cm, a za uljni 30-45 cm. Dubina setve iznosi 1,5-3 cm. Za setvu je potrebno oko 100-160 kg/ha semena.
Nega: U toku vegetacije ukoliko je postoji potreba primenjuju se herbicidi i insekticidi za suzbijanje lanenog buvača.
Žetva: Faze zrelosti lana dele se na: zelenu, rano žutu, žutu i punu zrelost. Lan za vlakno žanje se u ranoj žutoj zrelosti, za seme i kombinovano gajenje u žutoj zrelosti, a za ulje u punoj zrelosti. Obavlja se jednofazna žetva kombajnima za lan koji čupaju biljke lana. Vlaga uskladištenog semena ne sme biti veća od 11-13%.
Za agrotv.net: Mr Anka Kačarević/PSSS Beograd
Foto: Envato