Lako je razumeti zašto je losos toliko popularan: kao osnovni deo mediteranske ishrane, bogat je hranljivim materijama, uključujući omega-3 masne kiseline (koje su dobre za srce, mozak i kožu), proteine i vitamin D.
Konzumacija plodova mora u SAD-u je na najvišem nivou, a losos je najčešće konzumirana riba, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD-a. Ipak, uprkos popularnosti, stručnjaci za ribu i plodove mora kažu da i dalje postoji nekoliko uobičajenih zabluda o lososu koje jednostavno nisu tačne.
1. Sveže je bolje od zamrznutog
Kada kupujete losos, prva odluka je hoćete li ga uzeti svežeg iz ribarnice ili zamrznutog iz prodavnice. Ipak, stručnjaci naglašavaju da sveži losos nije hranljiviji, niti nužno ukusniji, od zamrznutog.
Ako planirate jesti losos u roku od dva dana, svež je, naravno, bolji izbor. No, ako ga želite imati pri ruci i ne znate kada ćete ga pojesti, bolje je uzeti zamrznuti. Mnogi ne znaju da se losos zamrzava samo nekoliko sati nakon ulova, što zadržava sve hranljive vrednosti i ukus. Dakle, bolje kupiti zamrznut nego svež koji planirate sami da zamrznete.
2. Uzgojeni losos nije dobar kao divlji
Svi stručnjaci kažu da uzgojeni losos često dobija lošu reputaciju, koja nije opravdana. Mark Lamonako iz Vegmansa kaže da bez odgovornog uzgoja ne bi bilo dovoljno dovoljno lososa na tržištu. Dag Varanai iz Sproutsa dodaje da je uzgoj lososa nužan kao i uzgoj piletine, govedine i svinjetine, jer pomaže u zaštiti divlje populacije od prekomernog ribolova.
Naime, loša reputacija potiče iz 1970-ih, kada nije bilo dovoljno kontrole u ovoj proizvodnji, pa se losos uzgajao u prljavim i prenatrpanim uslovima. Danas su stvari drugačije, jer inspektori proveravaju ribnjake i mogu oduzeti sertifikate ako se krše pravila.
Stručnjaci kažu da su hranljive vrednosti uzgojenog i divljeg lososa slične, ali divlji ima čvršću teksturu i intenzivniji ukus zbog prirodne ishrane, dok je uzgojeni blaži, masniji i mekši.
3. Uzgojeni losos je pun antibiotika
Ako izbegavate uzgojenog lososa zbog antibiotika, stručnjaci kažu da nema razloga za brigu.
U SAD-u, Kanadi, Norveškoj i drugim dobro regulisanim zemljama antibiotici se retko koriste, a ako se koriste, podležu strogom veterinarskom nadzoru. No, u nekim zemljama sa slabijom regulacijom zabeležena je prekomerna upotreba antibiotika, što je zabrinjavajuće i za zdravlje i za okolinu.
Zato je preporuka tražiti losos sa sertifikatima poput ASC ili BAP.
4. Losos ima puno žive
Losos nije bogat živom i siguran je za redovnu konzumaciju.
Varanai ističe da su zdravstvene prednosti jedenja lososa daleko veće od bilo kakvih briga oko žive.
Zbog kratkog životnog veka i niske pozicije u lancu ishrane, losos ne nakuplja velike količine žive.
Što je riba viša u lancu i što duže živi, to može imati više žive, ali životni ciklus lososa obično traje tri do pet godina, što nije dovoljno da se nakupi opasan nivo.
5. Boja lososa govori koliko je svež
Neki uzgojeni lososi dobijaju boju iz dodatka astaksantina u hrani, pa živopisna boja ne znači uvek da je losos svežiji. Astaksantin je dodatak koji se nalazi i u prirodnoj ishrani divljeg lososa, pa se koristi i kao dodatak ishrani pri uzgoju, zbog svojih antioksidativnih svojstava.
Prilikom kupovine svežeg lososa treba proveriti miris (treba biti blag, ne izaženo riblji), teksturu (čvrsta, ne mekana) i izgled (vlažan, bez suvoće, promena boje, neobičnih mrlja ili sivih delova).
Ako losos ima glavu, oči treba da budu bistre. Mutne oči znače da je riba dugo van vode.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: valeria_aksakova on Freepik; Pixabay