Sušna i topla klima uticala je na niske prinose glavnih poljoprivrednih kultura, što je povećalo interesovanje poljoprivrednika za uljanu repicu, ali i druge ozime kulture.
Očekuje se da će repice biti posejano za 20 odsto više nego u setvi 2024. godine, kada se po podacima Republičkog zavoda za statistiku rod ove žetve u junu skidao za skoro 48.500 hektara.
Posle tri godine, ratar iz Inđije Radoslav Adamović kazao je za „Dnevnik“ da će ponovo sejati uljanu repicu. Za ponovnu setvu opredelio se zbog suše, malih prinosa i niskih cena primarnih poljoprivrednih kultura.
– Ni cena repice nije bogzna kakva, koštala je oko 55 dinara, ali i to je viša cena nego kukuruza i pšenice – objašnjava Adamović i dodaje kako će ga setva koštati oko 140.000 dinara po hektaru sa troškovima zakupa.
Ratar iz Subotice Marinko Kujundžić posejao je repicu na većoj površini nego prošle jeseni. Uprkos lošim vremenskim uslovima, u žetvi je bio zadovoljan prinosom od oko dve tone po jutru.
– Bila je skuplja od pšenice. Na početku žetve vredela je 57 dinara, a posle je pojeftinila i koštala 52 dinara. Ove jeseni sejaću i pšenicu i ječam. Ozime kulture pokazale su se kao bolje za setvu zbog klimatskih promena, pošto je rod kukuruza i soje slab – kazao je Kujundžić.
Uljane repice, po statistici, dobili smo u žetvi 145.335 tona. Prosečan prinos po hektar bio je tri tone. Na nekim poljima roda je bilo i više – 3,5 i 4 tone, ako je bila primenjivana puna agrotehnika i bilo malo i padavina.
Uljana repica je višestruko korisna industrijska biljka. Seme repice koristi se u prehrambenoj industriji za proizvodnju ulja i za proizvodnju biodizela. U proseku, hektar zasejane uljane repice može dati 400 litara biodizela. Značajna je i kao pčelinja paša i kao predusev za strna žita. Koristi se i kao stočna hrana.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato