Pasulj, simbol domaće kuhinje i nezaobilazni sastojak tradicionalnih jela, u Srbiji je nekada bio mnogo više od obične namirnice – bio je strateški važan poljoprivredni proizvod. Danas, međutim, priča o njegovoj proizvodnji izgleda sasvim drugačije.
Docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Đorđe Vojnović, ističe da je i ove godine prinos pasulja nizak, uglavnom zbog nepovoljnih agroekoloških uslova. Setva je kasnila zbog kiša koje su formirale pokoricu, dok je u Banatu počela ranije.
– Zbog klimatskih oscilacija i sve češćih suša prosečni prinosi se kreću oko jedne tone po hektaru. Sa navodnjavanjem i sertifikovanim semenom prinosi bi mogli dostići i do 2,5 tone – objašnjava Vojnović.
On dodaje da je ulaganje u sisteme za navodnjavanje ključno za budućnost domaće proizvodnje.
– Bez savremene agrotehnike i ulaganja u kvalitetan setveni materijal, Srbija neće moći da povrati prehrambenu samodovoljnost, a kamoli da razvije izvozni potencijal – ocenjuje Vojnović.
Stručnjaci se slažu da poljoprivredna politika mora da se promeni. Prioritet nove agrarne strategije mora biti prehrambena samodovoljnost – obezbeđivanje dovoljno domaćeg mesa, mleka, povrća i naravno, pasulja. Tek nakon što Srbija pokrije sopstvene potrebe, može se govoriti o povećanju proizvodnje i izvozu.
– Poljoprivreda je ogledalo ekonomije svake zemlje. Ako ne možemo sami da proizvedemo osnovne namirnice kao što su pasulj ili mleko, onda ne možemo govoriti o stabilnoj i održivoj privredi – kaže agroanalitičar Branislav Gulan.
On naglašava da je najveća proizvodnja pasulja na prostoru današnje Srbije zabeležena davne 1955. godine – čak 101.030 tona. Tada je gotovo svako poljoprivredno domaćinstvo sejalo pasulj, a domaće potrebe bile su u potpunosti zadovoljene, uz značajan izvoz.
– Od te rekordne godine proizvodnja je počela da opada iz decenije u deceniju. Do 2019. Srbija je uspela da proizvede tek 9.027 tona, a godinu dana kasnije svega 9.253 tone, što je više od deset puta manje nego pre sedam decenija. Danas se pasulj u Srbiji gaji na svega oko 7.000 hektara, a prinosi retko prelaze jednu tonu po hektaru – objašnjava Gulan.
Pad proizvodnje doveo je do toga da Srbija više ne može sama da zadovolji svoje potrebe. Prema podacima Privredne komore Srbije, samo prošle godine uvezeno je pasulja u vrednosti od 22,4 miliona evra. Najviše ga je stiglo iz Kirgistana (za 10 miliona evra), Bugarske (3,7 miliona), Poljske (2,9 miliona) i Egipta (2,5 miliona evra).
S druge strane, izvoz je bio simboličan – tek 3,5 miliona evra, a glavni kupci bili su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora. Na uvoznim listama dominiraju beli pasulj krupnog zrna, šareni i crveni pasulj, dok se iz Srbije najviše izvoze sorte tetovac i visokokvalitetni beli pasulj krupnog zrna.
Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju. Sušna leta i visoke temperature značajno smanjuju prinose, a bez ulaganja u navodnjavanje i modernu agrotehniku teško je ostvariti rezultate.
– Povrtari navode da ih je ove sezone spasao jedino sistem za navodnjavanje, ukoliko su ga imali. I pored toga mahune nisu pune zbog ekstremnih temperatura. Ako Srbija želi da obnovi svoju poljoprivredu mora početi od osnovnog, od povratka samodovoljnosti i ulaganja u proizvodnju. Tek kada ponovo budemo gajili dovoljno pasulja za sopstvene potrebe, moći ćemo da govorimo o izvozu i rekordima koji su poslednji put viđeni pre 70 godina – zaključuje Branislav Gulan.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato