Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je učešće poljoprivrede u BDP-u 3,6 odsto te da ta oblast dobija duplo više, 7,6 odsto, nego što doprinosi bruto dodatoj vrednosti.
Glamočić je na sednici Skupštine Srbije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, istakao da nije poljoprivreda smanjila učešće u BDP-u, nego su se razvili drugi sektori, kao što je industrija, građevina, uslužne delatnosti, IT sektor i drugo.
– Trenutno izdvajanje iz budžeta Republike Srbije za poljoprivredu je 7,6 procenata. Nekada izdvajanje zajedničkog budžeta Evropske unije za poljoprivredu nepojedinačnih zemalja bilo je 50 procenata, pa je onda smanjeno pre desetak godina na 25 procenata. Ne znam da li je neko pratio pre neki dan informaciju da će Evropa da smanji zajedničko izdvajanje za sve zemlje na 15 procenata – kazao je Glamočić.
Kako je dodao, ako bi se izdvojio još neki procenat više, moralo bi od nekoga da se oduzme, a pitanje je da li će se uzeti od penzionera, nastavnika, lekara.
– Moramo biti odgovorni. Mnogo je važnije kako ćemo pozicionirati taj budžet. Potrebno je da usmerimo budžet prvenstveno u seoske sredine, na manja i srednja gazdinstva, jer oni čuvaju i suverenitet Srbije – rekao je Glamočić.
Kako je dodao, potrebno je da se usmere intenzivne delatnosti, kao što je voćarstvo, povrtarstvo. Ističe da ne mogu da imaju svi isti tretman.
Glamočić je napomenuo i da je sadašnji budžet Ministarstva poljoprivrede više od četiri puta veći nego što je bio 2012. godine.
– To je veliki napredak. Izdvajanje procentualno je duplo veće nego što je bilo tada – kazao je.
Ministar je rekao da je plan u narednom periodu da se okrene ka intenzivnim delatnostima, ka kulturama koje donose prihode po hektaru.
– Mi imamo ograničeni fond zemljišta u Srbiji, tu je 3,3 miliona hektara korišćenja poljoprivrednog zemljišta. I nije nam svejedno, da li imamo prihode po hektaru 1.500 evra, kao što dobijamo od osnovnih ratarskih kultura ili ćemo imati prihode ako se gaji stoka 10.000 ili ako se gaji voće, povrće 10.000, 20.000. Zamislite koliki je samo porez na dodatu vrednost na tu cifru i koliko bi nam bio inače veći budžet – naglasio je.
Glamočić je naveo da svi koji se bave poljoprivredom veoma dobro znaju da je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom, kao i da svaka godina nije ista.
Navodi da se posmatraju petogodišnji i desetogodišnji procesi.
Glamočić je ukazao da se mora raditi na onome što Srbiji nedostaje da bi se čuvao nacionalni suverenitet i šta je to što Srbija ima šansu da izvozi. U tom smislu, ukazuje, da je Srbija postala jedan od lidera u proizvodnji lešnika u Evropi.
– Ove godine smo skoro dostigli 10.000 tona. Zajedno smo postigli dogovor sa Fererom da potpišemo sledeći sporazum o saradnji. Ovu priliku sam imao kad sam prvi put postao ministar, kad smo potpisali sporazum. Plan je bio da stignemo do 10.000 tona proizvodnje lešnika. Stigli smo do 9.000 tona, malo smo omanuli. Sada je Ferero postavio plan i potpisaćemo uskoro sporazum o razumevanju i memorandum da stignemo za 10 godina do 40.000 tona. Radi se o izvoznom artiklu i Srbija će tog momenta postati jedan od najvećih svetskih proizvođača lešnika – kazao je Glamočić.
Istakao je da Ferero grupa ima preko 47.000 zaposlenih, da radi u više od 170 zemalja u svetu.
Podsetio je da su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini sa UAE, Kinom, a da se radi čak i ratifikacija sporazuma sa Egiptom.
Ukazuje da su u Kinu već stigli srpski proizvodi i navodeći da su procedure za izvozu u Kinu veoma komplikovane i da traju godinama, kaže da je zahvaljujući velikom prijateljstvu između predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga, taj deo enormno brzo razvijen.
Glamočić je naveo da je saglasan sa tim da bi biljna proizvodnja trebalo da bude podređena stočarstvu.
Naveo je da će se u narednom periodu stimulisati proizvodnja po hektaru, odnosno podsticaji različitih kultura koje se budu gajile.
– Neće biti isti podsticaj ko se bude bavio povrtarstvom, govedarstvom, uvešćemo na primer podsticaje i za livade i pašnjake, jer oni su trenutno izuzeti iz istog podsticaja. Uslov će biti da imaju jedno uslovno grlo po hektaru – rekao je ministar i dodao:
– Znači onaj ko bude imao stoku na tom pašnjaku i na livadi, može računati da će imati podršku države i to je nešto novo što ćemo učiniti, jer Srbija je bogata zemlja i ne treba zaboraviti da imamo negde između 600.000 i 700.000 hektara pašnjaka i livada.
Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić, Tanjug/MPŠV/Nebojša Popić, Tanjug/Ana Paunković