Angelika (Angelica archangelica L.) je lekovita biljka, a samo ime potiče od latinske reči „angelus“ što znači anđeo. U prirodi srećemo i samoniklu angeliku (Angelica silvestris L.) tzv. šumska angelika, ali ona nema lekovita svojstva.
Spada u dvogodišnje biljke robusnog izgleda. U prvoj godini razvija vegetativne organe tj. rozetu, a u drugoj godini generativne organe tj. cvetonosno stablo. Dostiže visinu do 2 m. Gaji se radi dobijanja korena, koji sadrži 0,5-1% etarskog ulja, 6% smole, kumarina, organskih kiselina i dr. Najčešću primenu ima u lečenju stomačnih tegoba.
Prema klimatskim uslovima najviše joj odgovaraju brdska i planinska područja nadmorske visine 600 do 1.200 m. Dobro podnosi niske temperature. Najbolje uspeva u područjima sa prosečnom sumom godišnjih padavina preko 1.000 mm, a srednja godišnja temperatura iznosi od 8 do 11 stepena.
Što se tiče zemljišta, najbolji prinosi korena se ostvaruju na rastresitim humusnim zemljištima sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom, neutralne i slabo kisele reakcije.
Agrotehnika
Ovu kulturu trebalo bi gajiti u plodoredu. Ukoliko se gaji u monokulturi prinosi korena se smanjuju, a postoji mogućnost pojave bolesti i štetočina. Na isto mesto može doći posle 3-5 godina.
Za normalan rast i razvoj ove kulture osnovnu obradu zemljišta treba izvesti u jesen na dubinu od 25 do 30 cm, a nakon osnovne obrade treba odraditi i predsetvenu pripremu ukoliko se sadi u jesen. Ukoliko se sadi u proleće predsetvena priprema se obavlja u proleće čim zemljišni uslovi dozvole.
U zavisnosti od agrohemijskih analiza zemljišta ova kultura zahteva obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Za visoke prinose ove kulture neophodno je u proseku uneti 500-600 kg/ha NPK đubivo formulacije 15:15:15.
Angelika je dvogodišnja biljka, ali u proizvodnji se koristi kao jednogodišnja kultura. Najpogodniji način razmnožavanja je putem proizvodnje rasada u hladnim lejama. Setva se obavlja omaške, a za 1 m2 potrebno je 10-12 gr semena pod uslovom da je klijavost semena 40-50%. Ova količina semena obezbeđuje oko 800-1.000 sadnica. Optimalno vreme setve semena je kraj jula.
Rasađivanje na stalno mesto je tokom oktobra i novembra na dobro pripemljeno zemljište. U nižim predelima rasađuje se na međuredni razmak od 70 cm, a razmak u redu 30-40 cm. Na taj način obezbeđujemo 40.000-48.000 biljaka. Na višim nadmorskim visinama zbog kraće vegetacije sadi se na međuredno rastojanje 40-50 cm, rastojanje između biljaka u redu 20-25 cm, s obzirom na to da na većim nadmoskim visinama ostvaruje slabiji razvoj, a samim tim i prinos pojedinačnih biljaka. Na ovaj način obezbeđujemo oko 80.000 biljaka po ha.
Nega useva angelike u toku vegetacije sastoji se u uništavanju korova, prihranjivanju i navodnjavanju. Prihrana se obavlja sa azotnim đubrivom KAN-om u količini od 100-200 kg/ha. U zavisnosti od vremenskih prilika ova kultura dobro reaguje na navodnjavanje i na ovaj način može se postići veći prinosi čak do 20%.
Vađenje korena angelike se obavlja u tehnološkoj zrelosti. U to vreme u korenu nalazi se najveći procenat etarskog ulja i suvih materija. U našim uslovima tehnološka zrelost nastupa tokom oktobra i novembra. Vađenje korena se obavlja izoravanjem sa plugom. Izvađen koren neophodno je oprati odmah nakon vađenja. Posle pranja neophodno je koren sušiti na promajnom mestu ili u sušari. Optimalna temperatura sušenja iznosi 45-46 stepeni. Osušen koren treba da dobije belu do smeđebelu boju i karakterističan miris.
Prinos korena se kreće oko 8.000 do 10.000 kg/ha svežeg korena ili 2.000 do 3.000 kg/ha suvog korena. Prinos u planinskim uslovima proizvodnje je niži, ali je koren boljeg kvaliteta. Sa 1 ha može se dobiti 8-15 kg/ha etarskog ulja.
Za Agrotv.net: Mr Anka Kačarević/PSSS Beograd
Foto: William M. Ciesla, Forest Health Management International, Bugwood.org, Nico Horn (EPPO)