Brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva pokrenuo je specijalni fond za finansiranje tropskih šuma, namenjen njihovom očuvanju, tokom samita država i vlada uoči početka UN konferencije o klimi COP30.
Taj fond biće jedan od glavnih konkrentnih rezultata UN konferencije COP30, rekao je brazilski predsednik tokom njegovog zvaničnog pokretanja u gradu Belemu u Amazoniji.
Brazil se već obavezao da će dati milijardu dolara od 25 milijardi koje očekuje da će prikupiti od vlada „sponzora“. Takođe se nada da će privući dodatnih 100 milijardi dolara privatnih investicija, uglavnom penizonih i suverenih fondova.
Naziv mu je Fond za trajno očuvanje tropskih šuma (Tropical Forest Forever Facility). Cilj je da se stvori trajni, samoodrživi fond koji bi na godišnjem nivou mogao da za očuvanje prašuma mogao da izdvaja milijarde dolara.
Kako to tačno radi? U pitanju je, najjednostavnije rečeno, investicioni fond. Investitori obezbeđuju sredstva, Fond investira po posebno definisanim pravilima, i isplaćuje prinose investitorima na godišnjem nivou.
Ali Fond za trajno očuvanje tropskih šuma ima posebno pravilo: pošto isplati godišnje prinose (5,5%), sva preostala sredstva obavezno isplaćuje državama koje upravljaju tropskim prašumama, sa obavezom da se ta sredstva zaista i ulažu u njihovo upravljanje i očuvanje.
Na sajtu Fonda možete pročitati više detalja o tome kako će se osigurati planirani tok novca, od održivih investicija do očuvanja prašuma.
A o kakvim brojkama je reč?
Brazil, koji je pokretač ovog fonda, planira početni kapital od 25 milijardi dolara, koji bi trebalo da bude garant investitorima: cilj je prikupiti još oko 100 milijardi dolara investicija, odnosno ukupno 125 milijardi dolara.
Uz investicije i prinose od 5,5%, projekcije kažu da će Fond za trajno očuvanje tropskih šuma na godišnjem nivou raspolagati sa oko 3,4 milijarde dolara namenjenim zaštiti šuma.
Kada se ovaj iznos raspodeli na globalne površine prašuma, dobijaju se iznenađujuće brojke, koje pokazuju koliko je finansiranje očuvanja prašuma do sada bilo nedovoljno. Projekcije kažu da bi, primera radi, basen Konga kroz ovaj instrument mogao da dobija i 100 puta više sredstava nego do sada, donacijama.
Ovo nije jedina dobra vest iz Brazila kada su u pitanju prašume: krčenje Amazona je u poslednjih godinu dana palo za 11%, objavila je pre nekoliko dana brazilska ministarka životne sredine Marina Silva. Prethodno je aktuelni predsednik Lula najavio „nulto krčenje Amazona” do kraja ove decenije.
Brazil je inače šesti najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte na svetu, a veliki udeo u tome ima upravo krčenje Amazona.
Foto: Tanjug/AP Photo/Fernando Llano, Tanjug/AP Photo/Eraldo Peres