Ova proizvodna godina ostaće upamćena kao još jedna u nizu koju su obeležili vremenski ekstremi, pre svega izražena suša koja je uzela veliki deo roda ratarskih useva. Zbog toga su sve glasniji zahtevi poljoprivrednika da ih država obešteti i na ime gubitka prinosa isplati 300 evra po hektaru.
Ipak, postavlja se pitanje — da li je država prava adresa i može li, na kraju krajeva, da udovolji ovom zahtevu? Ovde se priča neminovno okreće ka osiguranju kao meri koja može da ublaži gubitke nastale zbog vremenskih nepogoda. Poljoprivrednicima su već godinama na raspolaganju državni podsticaji za osiguranje proizvodnje koji, zavisno od regiona, pokrivaju od 40 do 70 odsto iznosa premije. Pored toga, pojedine opštine nude i dodatne pogodnosti za svoje osiguranike. Nedavno raspisan je Javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja za 2025. godinu zahvaljujući kojem korisnici mogu da ostvare i do 2.500.000 dinara godišnje.
Uprkos svemu tome, nivo osiguranja u srpskoj poljoprivredi i dalje je nedopustivo nizak — osigurano je tek 10–15 odsto površina, odnosno oko pet odsto životinja. Zašto je to tako? Delom zato što neki proizvođači ovom pitanju pristupaju olako, ali daleko od toga da su svi neodgovorni. Prema istraživanju Ekološkog centra „Stanište“, problem leži i u tome što poljoprivrednicima nije baš lako da se osiguraju od suše, rizika koji čini čak 70 odsto svih šteta u poljoprivredi.
Osiguravajuće kuće, koje imaju u ponudi ovu vrstu dopunskog osiguranja, nerado ga nude upravo zbog učestalosti pojave suše i složenih uslova za procenu štete. Priznavanju štete prethodi pomno praćenje meteoroloških izveštaja, merenje vlage u zemljištu i drugih parametara. Poljoprivrednici ističu i da postoji mnogo rizika od kojih moraju da osiguraju, pa se na kraju postavlja pitanje isplativosti.
Najskuplje je ipak kada sav trud propadne, ali treba razumeti poljoprivrednike koje su nekoliko loših godina zaredom finansijski iscrpele. To ih je i nateralo da se obrate onome ko za njih treba da brine -državi. Iako u našem budžetu nema toliko novca za isplatu, država bi svakako trebala da pronađe model za pomoć najugroženijima koji su na ivici opstanka. Ono na čemu se u budućnosti mora raditi je ulaganje u održivo korišćenje vode, ali i promenu setvene strukture i agrotehničkih praksi u skladu sa klimatskim promenama. Osiguranje od suše treba učiniti dostupnijim, jer ekonomisti i stručnjaci za osiguranje ističu da dugoročno jačanje tržišta osiguranja i subvencionisanje premija ima najbolji odnos cene i koristi.
Izvor. Aleksandra Milić/Poljoprivrednik
Foto: Envato, Agro TV