Prvi slučajevi bolesti otkriveni su u severnoj Grčkoj u avgustu 2024. godine, a bolest se od tada proširila na mnoge regionalne zemlje. Do sredine novembra 2025. registrovano je ukupno 1.702 incidenta, a preventive mere nalažu uništenje celog stada kada se pojavi zaražena životinja. Do sada je zaklano oko 417.000 ovaca i koza, što čini približno 4–5 odsto ukupnog broja stoke pre izbijanja epidemije.
Ova masovna redukcija stada direktno ugrožava proizvodnju mleka, ključnog za pravljenje feta sira, i time preti i ekonomskim posledicama za grčku prehrambenu industriju.
Grčka proizvodi oko 80 odsto ovčijeg i kozjeg mleka koje se koristi za proizvodnju feta sira, koji je u Evropskoj uniji zaštićen poreklom. Izvoz feta sira prošle godine iznosio je 785 miliona evra, od čega je 520 miliona otišlo u zemlje EU, a 90 miliona u Veliku Britaniju. Nedostatak mleka dovodi do porasta proizvodnih troškova i potencijalnih problema sa snabdevanjem, upozoravaju proizvođači.
Profesor Dimitris Gougoulis sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Tesaliji ističe da su male mlekare već počele da osećaju posledice bolesti.
– Ograničena količina dostupnog mleka povećava troškove proizvodnje i otežava održavanje trenutnog obima proizvodnje feta sira na tržištu – objasnio je dr Gougoulis.
Pored finansijskog udara, problem izaziva i emotivni stres kod stočara. Mnogi farmeri su izgubili stada koja su godinama gradili, a kompenzacije koje nudi država, između 132 i 220 evra po životinji, u zavisnosti od starosti, daleko su ispod stvarne štete.
Grčka vlast je kritikovana i zbog kašnjenja u reagovanju na epidemiju. Nacionalni naučni komitet za kontrolu i upravljanje ovčjom i kozjom boginjom formiran je tek u oktobru 2025, više od godinu dana nakon što su zabeleženi prvi slučajevi. U međuvremenu nisu uvedene karantinske zone u pogođenim oblastima, a veterinari su bili nedovoljno angažovani.
Nelegalni transport životinja i prikrivanje zaraženih primeraka dodatno otežavaju kontrolu bolesti. Nacionalni komitet je nedavno upozorio da su farmeri možda sproveli i do milion nelegalnih vakcinacija, što dodatno komplikuje epidemiološku situaciju.
Vlasti odbijaju masovnu vakcinaciju zbog rizika da Grčka bude proglašena endemičnom za bolest, što bi donelo restrikcije u izvozu ovčijeg i kozjeg mleka, posebno feta sira. Stručnjaci napominju da postojeće starije vakcine ne mogu potpuno sprečiti infekciju i nisu pogodne za iskorenjivanje bolesti.
Situacija u Tesaliji pokazuje ozbiljne nedostatke u standardima farmi, mnoge su izgrađene još šezdesetih godina prošlog veka, sa improvizovanim skloništima i nedovoljnom zaštitom stoke. Stočari u regionu traže hitno odobrenje za masovnu vakcinaciju, kao što se primenjuje u Bugarskoj i Turskoj, kako bi se obuzdala bolest i zaštitila proizvodnja feta sira.
Izvor: EUpravozato/BBC
Foto: valeria_aksakova; freepik; rawpixel.com
Prvi slučajevi bolesti otkriveni su u severnoj Grčkoj u avgustu 2024. godine, a bolest se od tada proširila na mnoge regionalne zemlje. Do sredine novembra 2025. registrovano je ukupno 1.702 incidenta, a preventive mere nalažu uništenje celog stada kada se pojavi zaražena životinja. Do sada je zaklano oko 417.000 ovaca i koza, što čini približno 4–5 odsto ukupnog broja stoke pre izbijanja epidemije.
Ova masovna redukcija stada direktno ugrožava proizvodnju mleka, ključnog za pravljenje feta sira, i time preti i ekonomskim posledicama za grčku prehrambenu industriju.
Grčka proizvodi oko 80 odsto ovčijeg i kozjeg mleka koje se koristi za proizvodnju feta sira, koji je u Evropskoj uniji zaštićen poreklom. Izvoz feta sira prošle godine iznosio je 785 miliona evra, od čega je 520 miliona otišlo u zemlje EU, a 90 miliona u Veliku Britaniju. Nedostatak mleka dovodi do porasta proizvodnih troškova i potencijalnih problema sa snabdevanjem, upozoravaju proizvođači.
Profesor Dimitris Gougoulis sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Tesaliji ističe da su male mlekare već počele da osećaju posledice bolesti.
– Ograničena količina dostupnog mleka povećava troškove proizvodnje i otežava održavanje trenutnog obima proizvodnje feta sira na tržištu – objasnio je dr Gougoulis.
Pored finansijskog udara, problem izaziva i emotivni stres kod stočara. Mnogi farmeri su izgubili stada koja su godinama gradili, a kompenzacije koje nudi država, između 132 i 220 evra po životinji, u zavisnosti od starosti, daleko su ispod stvarne štete.
Grčka vlast je kritikovana i zbog kašnjenja u reagovanju na epidemiju. Nacionalni naučni komitet za kontrolu i upravljanje ovčjom i kozjom boginjom formiran je tek u oktobru 2025, više od godinu dana nakon što su zabeleženi prvi slučajevi. U međuvremenu nisu uvedene karantinske zone u pogođenim oblastima, a veterinari su bili nedovoljno angažovani.
Vlasti odbijaju masovnu vakcinaciju zbog rizika da Grčka bude proglašena endemičnom za bolest, što bi donelo restrikcije u izvozu ovčijeg i kozjeg mleka, posebno feta sira. Stručnjaci napominju da postojeće starije vakcine ne mogu potpuno sprečiti infekciju i nisu pogodne za iskorenjivanje bolesti.
Situacija u Tesaliji pokazuje ozbiljne nedostatke u standardima farmi, mnoge su izgrađene još šezdesetih godina prošlog veka, sa improvizovanim skloništima i nedovoljnom zaštitom stoke. Stočari u regionu traže hitno odobrenje za masovnu vakcinaciju, kao što se primenjuje u Bugarskoj i Turskoj, kako bi se obuzdala bolest i zaštitila proizvodnja feta sira.
Izvor: EUpravozato/BBC
Foto: valeria_aksakova; freepik; rawpixel.com