Sa sve dužim, učestalijim i toplijim sušama, područje Amazonske prašume pomera ka „hipertropskom“ stanju. Kako navodi međunarodni tim istraživača, ovakvi uslovi nemaju sa čime da se uporede u savremenom dobu. Drveće je izloženo potpuno novim nivoima stresa, a sposobnost Amazonije da apsorbuje ugljen-dioksid takođe se smanjuje.
Promene koje su već nastupile, ali i one koje tek predstoje, toliko su drastične, na osnovu podataka prikupljanih širom Amazonije tokom više od tri decenije, da su istraživači skovali novi pojam: „hipertropsko“. Reč je o uslovima kakvi na Zemlji nisu postojali milionima godina.
Stručnjaci su analizirali kako drveće, kao i tlo u kojem je ukorenjeno, reaguju na periode visokih temperatura i suše. Kako se ti periodi pojačavaju, oni pružaju kratak uvid u ono što bi moglo postati nova normalnost u narednih 100 godina.
– Kada se jave ove vrele suše, to je klima koju povezujemo sa hipertropskom šumom, jer je ona izvan granica onoga što danas smatramo tropskom šumom – kaže geograf Džef Čejmbers sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Modeli zasnovani na podacima koje su prikupili Čejmbers i njegove kolege, čiji zaključci su objavljeni u časopisu „Nature“, pokazuju da će ove vrele suše verovatno biti još češće do 2100. godine i da će se javljati tokom cele godine, čak i tokom kišne sezone (otprilike od decembra do maja).
Predviđa se da će drveće umirati u većem broju zbog smanjene vlažnosti zemljišta, što može izazvati dva povezana problema – hidraulični kolaps, kada mehurići vazduha blokiraju transport vode unutar stabla, i ugljenično izgladnjivanje, kada se pore na listovima zatvaraju u pokušaju da se sačuva voda, što potom utiče na fotosintezu.
Terenska merenja pokazuju da se to već dešava u ekstremnim uslovima današnje amazonske klime. Ako Amazonija postane hipertropska, ti ekstremi će se javljati mnogo češće, potencijalno povećavajući stopu mortaliteta drveća za 55%.
– Pokazali smo da su brzorastuća stabla sa niskom gustinom drveta ranjivija i da umiru u većem broju nego stabla sa visokom gustinom drveta. To implicira da bi sekundarne šume mogle biti podložnije smrtnosti izazvanoj sušom, jer u njima ima veći udeo ovakvih vrsta drveća – kaže Čejmbers.
Deo studije bio je usmeren na dva konkretna amazonska lokaliteta pogođena sušama 2015. i 2023. godine, koje su bile podstaknute neuobičajeno toplim El Ninjo događajima. Kritični prag dostupnosti vode bio je isti na oba lokaliteta i u obe godine, što ukazuje na potencijalno rasprostranjenu promenu. Istraživači predviđaju da će se većina hipertropskih šuma pojaviti u regionu Amazonije, ali je verovatno da će se pojaviti i u Africi i Aziji. Te šume bi mogle da se preokrenu iz „usisivača“ u izvore ugljenika, kako drveće bude odumiralo.
Ove projekcije zasnivaju se na obimnim podacima i predstavljaju još jedan otrežnjujući podsetnik na to koliko su šume važne za ravnotežu atmosfere i šta se dešava ako ih izgubimo.
– Sve zavisi od toga šta ćemo uraditi. Na nama je da odlučimo u kojoj meri ćemo zaista stvoriti ovu hipertropsku klimu. Ako budemo emitovali gasove sa efektom staklene bašte koliko god želimo, bez ikakve kontrole, stvorićemo ovu hipertropsku klimu mnogo ranije – ističe Čejmbers.
Izvor: RTS
Foto: Envato