Domaćinstva u Srbiji koja su rešila da se ove zime ogreju na pelet koji je u avgustu koštao 27.000 dinara za tonu, u nameri da što jeftinije prođu, izgleda da baš i nemaju sreće. Zima je u punom jeku, a cene ovog ogrevnog drveta koje su u međuvremenu skočile za 25 do 30 odsto, ne padaju, pa se pelet na pojedinim stovarištima prodaje i do 46.000 dinara za tonu.
Trgovci to pravdaju manjom ponudom, a velikom tražnjom, što im je loš izgovor, te je samo pitanje dokle će neko hteti da plaća nerealno visoku cenu ovog ogreva i koliko će dugo još prodavci moći da trljaju ruke. Budući da za ovu vrstu ogreva nema ograničenja cena, niti posebnih uredbi vlade kojom bi se ona ograničila, osim propisa o kvalitetu peleta, prodavci koriste priliku da ga prodaju što skuplje.
Umesto realnih 35.000 do 36.000 dinara, cena ide od 40.000 – 46.000 dinara.
Prof. dr Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu nema odgovor zašto je cena peleta i dalje nerealno visoka, ali očekuje da padne u narednom periodu, jer ni tražnja više nije toliko velika, bar ne na svim stovarištima.
– Da li ima ili nema redovnog snabdevanja peletom zavisi pre svega od snabdevača sirovinom. Na velikim stovarištima ga ima i tražnja nije tako velika, dok ga na manjim hronično nema, odnosno od jedne do druge isporuke prođe i do sedam dana, prave se liste čekanja, i tu je cena i visoka – kaže prof. Glavonjić.
Očekuje da se tržište ipak stabilizuje jer u prvoj polovini januara zbog praznika nisu sve fabrike radile, pa nisu ni stizale nove količine, ali pošto se sada nastavlja redovan rad i pelet bi trebalo da nastavi redovnije da stiže, ali nema osnova da košta 45.000 dinara.
Objašnjenje zašto je otpočetka nove zimske sezone pelet poskupeo bilo je što većina fabrika nije obnavljala proizvodnju na vreme nego je čekala da proda zalihe, a onda su se desili manjkovi. Nakon toga je pao sneg pa nisu mogli da priđu šumi po sirovinu, ali peleta ni sada nema dovoljno iako je većina tih problema prevaziđena.
Mini-anketa pokazuje da pelet na većini manjih stovarišta može da se nađe samo uz zakazivanje i čekanje na isporuku, jer stiže u nedovoljnim količinama i brzo se rasproda. Priznaju da su cene više nego ranije zbog velike potražnje, posebno zbog onog dela potrošača koji je sa struje prešao na pelet.
Ovakvi neplanirani izdaci iz kućnog budžeta onih koji su ugradili kotlove na pelet sigurno će kod većine izazvati revolt jer robu plaćaju neosnovano visoko, te će se tokom naredne grejne sezone prebaciti na neki jeftiniji energent. Poslednjih meseci je došlo i do poskupljenja ogrevnog drveta. A zanimljivo je da je ove zime mazut jeftiniji od gasa, pa fabrike koje imaju kotlove prelaze na mazut čija je cena pala zbog niske cene nafte.
Srbija inače već ima domaću proizvodnju peleta koja može da pokrije sve potrebe. Domaća proizvodnja je oko 500.000 tona više nego dovoljna, budući da trošimo oko 480.000 tona, što znači da ostatak drvnog peleta može i da se izvozi. Osim toga, i što se tiče ekologije, drvni pelet je poželjan za grejanje jer nema štetnih emisija gasova, što je izuzetno važno i za čistiji vazduh.
U Srbiji je stupio na snagu Pravilnik o čvrstim gorivima iz drvne biomase koji sistemski uređuje kvalitet peleta, obavezujući prodavce na tržištu da prodaju isključivo pelet visokog kvaliteta, u skladu sa standardima EU. Pelet koji se stavlja na tržište moraće da prođe laboratorijsku analizu i ispuni stroge normative u pogledu eventualnog sadržaja štetnih materija.
Poseban značaj ovog propisa ogleda se u tome što će u Srbiji prvi put sistematski biti kontrolisane fizičke i hemijske karakteristike drvnog peleta, kao što su veličina, oblik, postojanost, kalorijska vrednost, nivo vlage i sadržaj pepela, ali i parametri koji direktno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, uključujući prisustvo teških metala – arsena, kadmijuma, hroma, bakra, olova, žive, nikla, cinka, kao i sumpora i azota.
Proizvod u prodaji mora da prati izjava o usaglašenosti koja važi do prodaje sortimenta iz određene partije drvnog peleta i drvnih briketa, a ove isprave o usaglašenosti smatraće se važećim do trenutka prodaje.
Usvajanjem pravilnika stvaraju se uslovi za zdravu i fer konkurenciju na tržištu, jaču zaštitu potrošača, podsticanje održivog razvoja sektora biomase, najvećeg resursa obnovljivog izvora energije u Srbiji, kao i unapređenje kontrole kvaliteta energetskih materija iz domaćih izvora. Ovaj pravilnik predstavlja značajan korak ka uvođenju reda na tržište peleta i zaštiti potrošača od nekvalitetnih goriva, u skladu sa najboljim praksama Evropske unije.
Izvor: Politika
Foto: Envato, Freepik