Rezultati petogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji je finansirala EU, predstavljeni su u Beogradu, a ministar Dragan Glamočić poručio je da adaptacija poljoprivrede na klimatske promene postaje važan deo agrarne politike Srbije.
Projekat je realizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) uz finansijsku podršku EU, a predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekli su da je projekat osmišljen kao odgovor na sve izraženije posledice klimatskih promena i elementarnih nepogoda.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Glamočić naveo je da su u okviru projekta formirane radne grupe koje će nastaviti rad i nakon njegovog završetka, osiguravajući da adaptacija na klimatske promene postane važan deo poljoprivredne politike u našoj zemlji.
– Nastavićemo da primenjujemo smernice koje smo razvili u okviru ovog projekta i da podržavamo poljoprivrednike kao stubove naše ekonomije – rekao je Glamočić.
On je naglasio da su analizom sistema osiguranja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji razvijene preporuke za unapređenje mera upravljanja rizicima.
– Razvijena je Mapa puta sa preporukama i aktivnostima za unapređenje osiguranja poljoprivredne proizvodnje koje će poljoprivrednicima olakšati upravljanje rizicima, čineći njihovu proizvodnju sigurnijom – kazao je ministar i dodao:
– Promena se ne dešava samo u kancelarijama, već i na terenu.
Kako je istakao, kroz saradnju sa 23 najugroženije opštine, omogućeno je da se lokalni programi podrške usklade sa principima održivosti i uvedu principi klimatski pametne poljoprivrede.
– Realizovan je niz obuka za poljoprivredne savetodavne stručne službe širom Srbije. Pokrenuta je platforma gde je kroz digitalni centar znanje dostupno svima. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, u 12 srednjih poljoprivrednih škola uveden je izborni predmet „Klimatske promene u poljoprivredi“, obrazujući generaciju koja će sutra voditi naša poljoprivredu – rekao je Glamočić.
Prema njegovim rečima, veliki uspeh projekta predstavljaju demonstracioni centri koji su omogućili praktičnu primenu mera adaptacije na terenu i obuku samih poljoprivrednika.
– Na 402 demo-polja širom Srbije, u saradnji sa institutima i gazdinstvima, primenjene su konkretne mere adaptacije na klimatske promene – naveo je on.
Istakao je i da predstavljeni rezultati nisu samo brojke u izveštaju, već temelji na kojima se nastavlja sa gradnjom.
– Želeo bih da zahvalim Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija na kontinuiranoj podršci Republici Srbiji i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Radujem se jačanju naše odlične saradnje u godinama koje dolaze – rekao je Glamočić.
Predstavljanju rezultata prisustvovao je i ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat i ocenio da je zahvaljujućim tom projektu srpska poljoprivreda danas bolje pripremljena i otpornija na elementarne nepogode, kao i da je povećan broj obučenih poljoprivrednika, studenata i stručnjaka osposobljenih da se nose sa posledicama klimatskih promena.
Kako je istakao, poljoprivreda je jedan od sektora koji je najosetljiviji na klimatske promene, jer one direktno utiču na useve, stočarstvo, zemljište, a time i na produktivnost i bezbednost hrane.
Naglasio je da takvi izazovi zahtevaju posebnu pažnju i sistemsku podršku, što je, prema njegovim rečima, jasno pokazao zajednički projekat realizovan u Srbiji.
Dodao je da se klimatske promene već manifestuju kroz sve češće i ekstremnije vremenske pojave, poput toplotnih talasa, suša i poplava, što dodatno prati nestašica vode, degradacija zemljišta i porast štetočina i bolesti.
Zamenik regionalnog predstavnika FAO za Evropu i centralnu Aziju Nabil Gangi je naveo da su sprovedenim projektom ojačani kapaciteti sistema, unapređene politike, obučeni stručnjaci, savetnici, nastavnici i studenti, a više desetina klimatski pametnih praksi primenjeno je na stotinama polja širom Srbije, čime je obuhvaćeno oko 1.600 poljoprivrednika.
Gangi je naglasio da je najvažniji rezultat projekta u trajnim institucionalnim promenama, jer su upravljanje rizicima i klimatski pametna poljoprivreda sada ugrađeni u savetodavne programe, lokalne planove i srednje poljoprivredno obrazovanje.
Ocenio je da je reč o sistemskom pomaku koji će imati dugoročan efekat.
Na kraju je zahvalio Evropskoj uniji na kontinuiranoj podršci, kao i svim partnerima na terenu, a posebno poljoprivrednicima, savetnicima, nastavnicima i mladima koji stečena znanja pretvaraju u praksu, ističući da kombinacija dobre politike i kvalitetne prakse donosi stvarne i trajne promene.
Projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“ sprovodi se od marta 2021, a za njegovu realizaciju Evropska unija je izdvojila 2,5 miliona evra.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević