I pored blagog rasta cena na berzi, specijalizovani evropski mediji koji prate agrarnu politiku, navode da bi i ova godina mogla bi da bude neizvesna za ratare u Evropi pa posledično i u našoj zemlji.
U Srbiji se tokom većeg dela tržišne 2025/26. godine očekuje da će cena pšenice biti niža od cene kukuruza, što bi moglo da poveća upotrebu pšenice u stočnoj hrani.
Ovo su procene „Info tim logistike”, čiji predstavnik Aleksandar Kutlešić za „Politiku” navodi da će se taj trend verovatno nastaviti sve do novo žetve. Prema njegovim rečima, ovo se dešava jer je dinamika izvoza žita sporija, iako će izvoz pšenice verovatno biti veći za desetak odsto u odnosu na prošlu godinu.
Njihovo istraživanje pokazuje da je ostvaren rekord u ovom veku, i po prinosu i po ukupnoj proizvodnji: prosečan rod iznosio je 6,3 tone po hektaru, što daje ukupno oko 3,82 miliona tona pšenice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine pšenica je u Srbiji požnjevena sa 607.000 hektara.
U izveštaju „Info Tim logistike” navodi se da je u novu tržišnu godinu Srbija ušla sa velikim prelaznim zalihama od 1,04 miliona tona, pa je ukupna raspoloživa količina, zajedno sa rodom 2025. godine, dostigla rekordnih 4,86 miliona tona. Zbog očekivanog odnosa cena pšenice i kukuruza, procenjuje se da bi potrošnja pšenice mogla da pređe 2,2 miliona tona, uz veći udeo u stočnim obrocima. Procene su da će oko 500.000 pšenice otići u stočnu hranu jer je žito sada jeftinije od kukuruza, a često i kvalitetnije za ishranu životinja.
– Imamo višak, izvoz ide standardno, ali bi te isporuke trebalo da budu mnogo veće da bi se oslobodili zaliha. Naravno, sve to utiče i na cenu ovu žitarice – ističe Kutlešić.
I u EU je slična situacija gde je ostvareno najveće povećanje prinosa pšenice, a rekordne godine imale su i mnogi svetski proizvođači.
Za sada nema zvaničnih podataka, ali su pretpostavke da su ratari u Srbiji ove jeseni posejali za oko deset odsto više žita nego godinu dana ranije, računajući na sigurnije prihode, budući da je kukuruz osetljiviji na klimatske promene i sušu. Pojedini stručnjaci očekuju da će se žito ovog leta skidati i sa površine blizu 700.000 hektara.
Cena pšenice poslednjih dana tema je mnogih evropskih medija.
– Protekla godina na evropskom tržištu žitarica završena je bez optimizma za proizvođače. Najnoviji tržišni podaci upućuju na to da bi i 2026. godina mogla biti vrlo zahtevna za ratare, kako u segmentu žitarica, tako i kod uljarica, piše nemački portal „Agrarhojte”. Sukob u Ukrajini i dalje utuče na tržište, logistika i infrastruktura za izvoz žitarica iz te zemlje obavljaju se uz ograničenja, što dovodi do novih neizvesnosti. Međutim, stručnjaci napominju da se, uprkos nepovoljnim cenama, površine pod ozimim kulturama u Evropi uglavnom održavaju ili rastu. Kako se navodi, u Nemačkoj je za žetvu 2026. zasejano oko pet miliona hektara ozimih žitarica, što je gotovo jednako kao i prethodne godine. Sličan trend je i u Francuskoj, gde se očekuje rast površina pod ozimim žitom za 2,3 odsto. Zato ovaj nemački portal ističe da sve upućuje na zaključak da će se proizvođači žitarica, ali i uljarica, i u 2026. suočavati s visokim proizvodnim troškovima i niskim otkupnim cenama.
Izvor: Politika
Foto: Envato