Proizvođači svinja u Srbiji trenutno se suočavaju sa ozbiljnim gubicima, zbog čega mnogi od njih razmišljaju da li uopšte da nastave da se bave ovim poslom. Iako su svesni da je aktuelna situacija posledica dešavanja na svetskom tržištu, od države očekuju konkretnu pomoć kako bi prebrodili krizu.
Resorno ministarstvo je nedavno, posle sastanka sa proizvođačima i klaničarima, saopštilo da planira niz mera koje bi trebalo da ojačaju sektor svinjarstva – od plaćanja po kvalitetu, preko jasnog obeležavanja domaćeg mesa i prerađevina u trgovinama, do promene načina subvencionisanja.
Na farmi Nebojše Radnića iz Starog Žednika trenutno se nalazi oko 2.000 svinja, među kojima je 150 krmača. Kako kaže, poslednjih meseci stanje u svinjarstvu nimalo nije zavidno.
– Naša proizvođačka cena je oko 186 dinara po kilogramu, a trenutna otkupna cena svinja oko 150 dinara. To znači da smo na svakoj svinji u minusu – objašnjava Radnić.
Dodaje da se u tovu svinja ne može računati na brzu i veliku zaradu i da se ovaj posao mora posmatrati dugoročno.
– Trenutno imam gubitak od skoro 4.000 dinara po svinji. Ako odbijem subvenciju, gubitak je oko 2.500 dinara. Prošlog septembra zarada po svinji bila je oko 8.000 dinara. Kada se sve sabere i oduzme, u desetogodišnjem proseku zarada iznosi oko 3.500 dinara po svinji. Ali pitanje je ko to može da izdrži – kaže Radnić.
Oscilacije u ceni svinja, objašnjava, uobičajene su u ovom sektoru, a ciklusi rasta i pada cena smenjuju se uglavnom na svake tri godine.
– Da bismo to preživeli, trošimo obrtna sredstva. Ozbiljno se bavimo i ratarstvom i petinu te proizvodnje koristimo za ishranu svinja. Kapacitet farme je mnogo veći, ali ne smem da povećavam broj grla, jer moram da ostavim rezervu u ratarstvu kako bih izdržao godinu kada je cena svinja loša i da ne bih bankrotirao – objašnjava Radnić.
U narednom periodu planira da uvede preradu mesa i prodaju gotovih proizvoda, kako bi smanjio zavisnost od klaničara i trgovaca.
„Čarobnog štapića“ za rešavanje problema u svinjarstvu nema, kaže Radnić, dodajući da Srbiji nedostaju sistemske mere koje postoje u zemljama sa dugom tradicijom ove proizvodnje.
– U Danskoj, na primer, mladi farmer čim završi fakultet dobija kredit od tri do četiri miliona evra za izgradnju farme, sa kamatom od jedan odsto, i ima 20 do 25 godina da ga otplati. Kod nas toga nema, mi gradimo objekat po objekat – navodi Radnić i dodaje da se njegova farma nalazi u istom dvorištu još od 1963. godine, gde su radile tri generacije.
Milovan Ivanković, koji gaji 520 priplodnih krmača, oko 3.500 svinja i 3.000 prasadi, ocenjuje da je stanje u svinjarstvu takvo da se „ne zna ni ko pije, ni ko plaća“.
– Ceh ovakvog stanja plaćaju i farmeri i potrošači. Svinje su jeftine, a meso u prodavnicama skupo – kaže Ivanković.
Prema njegovim rečima, domaći proizvođači moraju da se takmiče sa konkurencijom iz inostranstva, iako uslovi u kojima rade farmeri u Srbiji nisu isti kao u Evropskoj uniji ili Americi.
– Nemamo subvencije i jeftine kredite za izgradnju objekata, podizanje matičnih zapata i genetskog potencijala. Uz to, na tržište stižu jeftini genetski modifikovani proizvodi iz Južne Amerike, kao i meso koje je subvencionisano za izvoz na treća tržišta, a mi takvu podršku nemamo – ističe Ivanković.
Kao jedno od ključnih rešenja za oporavak svinjarstva, Ivanković vidi strožu kontrolu uvoza mesa, pre svega iz Španije, odakle se trenutno najviše uvozi.
– U Španiji bukti afrička kuga svinja i mi iz zdravstvenih razloga imamo pravo da blokiramo taj uvoz. Problem je što tada ne bi bilo dovoljno svinjskog mesa. U trgovinama se kao „sveže“ prodaje meso koje je nakon klanja bilo zamrznuto, pa odmrznuto. To jeste zdravo meso, ali je pitanje koliko je puta zamrzavano i odleđivano – upozorava Ivanković.
Dodaje i da bi sve uvozne dozvole trebalo staviti pod strogu kontrolu, povući postojeće i izdavati nove uz jasno praćenje kretanja mesa.
Prema Ivankoviću, mlade je na selo moguće vratiti jedino kroz ugovorenu proizvodnju. Rentabilne su, kaže, farme sa između 56 i 400 krmača.
– Klanična industrija i trgovinski lanci moraju da imaju svoj sirovinski sektor. Ugovorena proizvodnja se na tome zasniva. To smo imali pre 30 godina, a danas toga nema – objašnjava on.
Milenko Đurđević, koji se bavi i uzgojem svinja i klaničnom preradom, slaže se da situacija nikada nije bila teža, ali ističe da je to posledica stanja na svetskom tržištu.
– Rusija i Kina su povećale sopstvenu proizvodnju, a to su bila tržišta na koja je Evropa izvozila viškove. Kod nas je situacija čak i bolja nego u okruženju. U Hrvatskoj ili Rumuniji živa vaga je oko jednog evra, dok je kod nas oko 150 dinara. Problemi su dodatno pojačani afričkom kugom svinja, jer evropske zemlje ne mogu da izvoze tamo gde su ranije, pa nas sada pritiskaju svojim viškovima – kaže Đurđević.
Tehnologija proizvodnje svinja značajno je unapređena. Nekada su bila potrebna četiri kilograma hrane za kilogram prirasta, a danas svega 2,7.
– Ako svinja pojede 2,7 kilograma hrane po ceni od 35–36 dinara, cena prirasta je oko 100 dinara i uklapamo se u trenutnu cenu. Problem je što nemamo dovoljno prasadi, pa ih uvozimo. Samo transport praseta košta 14 evra, uz prelevmane i skupe analize u Srbiji. Na uvoznom prasetu trenutno smo u minusu oko 2.000 dinara po komadu – objašnjava Đurđević.
On se ne slaže sa tvrdnjama da su trgovci i klaničari glavni krivci za visoke cene mesa.
– Nijedan market ne maržira više od 10 odsto na sveže meso, a tokom akcija idu i u minus. Trošak u mesnoj industriji nije samo živa svinja. Poskupeli su energenti, plate i repromaterijal. Tu su i klanje, obrada, pakovanje, koje samo po sebi košta oko 100 dinara po kilogramu – navodi Đurđević.
Dodaje i da trgovinski lanci zahtevaju precizno pakovanje, na primer da tri šnicle teže tačno 400 grama, što dodatno komplikuje proizvodnju.
Prema njegovim rečima, Srbija bi što pre trebalo da otvori nova tržišta, poput azijskih.
– Tada bismo ostvarivali dodatnu zaradu od 10 do 20 evra po svinji, jer bismo izvozili nusproizvode. Međutim, zbog pojave afričke kuge, trenutno je manevarski prostor veoma ograničen – kaže Đurđević.
Ističe i da u Srbiji trenutno postoje svega četiri klanice koje dnevno otkupljuju više od 300 svinja, zbog čega je pitanje kako će ovaj sektor funkcionisati u budućnosti. Samo u Sremu je u poslednjih šest do sedam godina više od 2.500 radnika u mesnoj industriji ostalo bez posla.
Izvor: RTS
Foto: Envato